Eko straža: Gradska čistoća više neće besplatno odnositi otpad koji prikupe volonteri

On je u serijalu razgovora o ekologiji Vidokrug ispričao da su volonteri za naplatu saznali kada su, posle akcije čišćenja Savskog keja kod novobeogradskih blokova, pozvali Gradsku čistoću da odnese prikupljeno smeće.

„Kontejneri nisu blizu, a smeće koje prikupimo može biti jako teško, poput ćebadi natopljenih vodom. Mi to ne možemo sami da nosimo, mora neko da dođe da pokupi“, objasnio je Simišić.

To će nam naplatiti, što nam je i rečeno kada smo pozvali centralu Čistoće, prpričao je on i to povezao sa činjenicom da je deponija u Vinči prešla u sistem javno-privatnog partnerstva.

„Jednostavno, oni hoće da naplate svoju uslugu primanja otpada, a Gradska čistoća ne želi da radi sa minusom, pa će sa volonterskih akcija smeće koje pokupi to naplatiti osobi koja je uputila poziv, u ovom slučaju volonterima na radnoj akciji“, naglasio je Simišić.

Na pitanje da li to doživljavaju kao obeshrabrivanje volonterskih akcija prikupljanja smeća, on je odgovorio da to više doživljava kao „krađu energije“ i demotivaciju volontera da bilo šta urade.

„I to ne samo u smislu da žrtvujemo svoj vikend i odemo negde da rmbamo, jer je to pravo rmbanje, nego očekuješ više od sistema koji ne radi ništa“, predočio je Simišić i, kao primer, pomenuo upravo Savski kej, gde su volonteri čistili tokom šeste akcije „Zavrni rukave“.

Prema njegovim rečima, „kada se reka povuče, ostane silna plastika koju niko ne čisti – ne čisti je Gradska čistoća, ne čiste Srbijavode, ne čiste ni vlasnici splavova“.

„Imamo snimak kako žena zaposlena na jednom od splavova gura to smeće dalje, pa svi oni tako guraju, verovatno tako dođe do Đerdapa i ko zna šta se dalje desi sa njim“, ukazao je Simišić.

On smatra da najmanje što Gradska čistoća može da uradi u takvoj situaciji jeste da dođe i pokupi prikupljeno smeće.

“ Ne, oni sada hoće nama to da fakturišu“, konstatuovao je u neverici i poručio da bi naplata donetog smeća mogla da obeshrabri i druge koji traktorima i kamionima dovoze smeće koje su sami prikupili.

„Ako je neko samoinicijativno nešto pokupio, i želi da odnese u Vinču, i on će morati da plati. On dođe tamo, oni ga odbiju, on će da ode do prvog šumarka ili livade i da istrese tri tone smeća“, uveren je Simišić.

Poziva se, pri tome, na nezvanične podatke i procene Agencije za zaštitu živostne sredine da u Srbiji postoji oko 30.000 divljih deponija.

„Mnoge od njih gore, opasne su po nas, toksične. Država nas je stavila u taj začarani krug iz koga pokušavamo da izađemo, ali ona nam ne da, a sve što rade je demotivišuće i otežavajuće“, napomenuo je Simišić.

On ne može da kaže da to rade namerno, „ali se ponašaju nesavesno i nedogovorno i pokušavaju da ruše ono što mi radimo“.

Najvećom ekološkom „horor pričom“ koju je ikada video smatra reku Lim, a podseća da je posetio 40 zemalja.

„To je reka koja je otvoreni kontejner, i svo drveće i priobalje puno je kesa koje su se već raspale, i tako ide desetinama kilometara“, opisuje Simišić.

Kako je naglasio, neko tome mora da stane tome na kraj, ali to neće biti „Bojan iz Eko Straže ili Dragana Katić iz takođe volonterske organizacije Trash Hero“.

„Država mora da napravi promenu, mehanizam sankcionisanja pojedinaca, ali i eduakcije i postavljanja kontejnera tamo gde ih nema, da bi se olakšalo ljudima“, istakao je Simišić.

Kada su volonterske akcije i kada možemo malo da „napumpamo“ energiju, „ti nas sasečeš u korenu“, ocenio je on i poručio da bi volonteri mogli da sakupe novac i plate odnošenje smeća, ali da se „to neće desiti“.

„Tako podgrevamo apsurdnu situaciju“, obrazložio je Simišić i odbacio etiketiranje ekoloških aktivista kao „političara“.

To je, prema njegovom viđenju, „jedan od načina kako donosioci odluka mogu da operu svoju inferiornost i nesposobnost“.

„To jeste politika, ali nije stranačka politika. Ja ne kritikujem njih zato što želim da se kandidujem na izborima, pa imam neko rešenje, već ih kritikujem zato što hoću da rade svoj posao. Ne znam kako to može da bude ‘politika'“, smeje se Simišić.

„Zamisli kad bi uhvatio lopova u kući – i kažeš mu da krade, a on ti odgovori – to je politika“, uporedio je on i podsetio da građani, kroz poreze i doprinose, plaćaju komunalne usluge i žele za svoj novac da oni nešto urade.

„Ako sam nezadovoljan, biću glasan u javnosti“, poručio je Simišić i precizirao da neće da napravi promenu, ali hoće da „donosioci odluka“ naprave promenu, pa neka onda vide da li gube političke poene ili ne.

Smatra da građani nemaju prava da se povuku u svoj defetizam u situaciji kada Srbija, prema izveštaju evropskih agencija, ima najzagađeniji vazduh na kontinentu, kada 15.000 ljudi umre zbog posledica zagađenja vazduha i kada preti zdravstvena katastrofa.

„To bi bilo mirenje sa smrtnim ishodom. Ne za sve nas, ali to je ruski rulet“, upozorio je Simišić i ilustrovao da je za njega to isto kao kada se stavi metak u pištolj, zavrti i puca.

„Možda se prvo neće ništa desiti, ali kada okine, onda je kasno“, ukazao je on i pomenuo preliminarna istraživanja po kojim svaka treća bolest ima veze sa zaštitom životne sredine, zagađenjem vazduha i česticama plastike.

„Jednom kad se razbolimo, tu je kraj i tu kreće borba za život, ali zašto bi to radili kada može da se radi preventiva“, upitao je Simišić i konstatovao da su „donosioci odluka“ jedini koji se pitaju o tome, i da oni moraju da naprave sistem.

To je mehanizam promene, i zato kao građani moramo da se „skupimo i da prepoznamo laž, a laž je kada kažu ‘oni su političari, manipulišu’. Dođi, uhvatiću te za ruku, odvešću te u bilo koju šumu ili reku da pogledaš kakvo je stanje“, poručio je Simišić „donosiocima odluka“.