Ekološka bomba iznad grada

Za zatvaranje deponije projekat je urađen još 2012. godine i sada mu predstoji revizija kojom će biti definisano njeno „gašenje“ po fazama. Za sanaciju tog prostora potrebno je oko šest miliona evra, koje bi trebalo da obezbede Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalna samouprava. Ministarstvo je predvidelo i sredstva za izradu projekta za izgradnju nove regionalne deponije, koju će koristiti grad Novi Pazar i opštine Raška i Tutin.

Zatvaranjem stare i izgradnjom nove deponije smeća, iznad Novog Pazara biće ukinuta ekološka bomba, koja se na tom mestu nalazi skoro 22 godine. Prešla je put od obećanja da će biti „najsavremenija sanitarna deponija u Srbiji“ do najobičnijeg smetlišta. Staro smetlište u naselju Batnjik, na ulazu u grad, zamenjeno je novim iznad grada. Staro smetlište bilo je nizvodno, na levoj obali, reke Raške, a novo je napravljeno uzvodno, iznad reke Jošanice.

Izgradnja nove deponije počela je u drugoj polovini devedesetih godina. Tadašnja republička vlast, u kojoj su sedeli i kadrovi iz ovog grada, objašnjavala je „da nije baš lepo da putnike namernike, na ulazu u grad, dočekuju dim i smrad“. Jedinu korist od starog smetlišta imao je uzgajivač svinja, čije krdo od stotinak prasića se svakodnevno hranilo na toj deponiji.

„Golo brdo“ je udaljeno od grada 23 kilometra. Iako je, od početka izgradnje bilo jasno da će zbog nepristupačnih prilaznih puteva, posebno u zimskom periodu, biti otežano dovoženje smeća, da će to povećavati troškove i da na tom delu teritorije predstavlja ekološku bombu, od „kapitalnog projekta“ se nije odustajalo. U njenu izgradnju uloženo je tri miliona maraka. Nezavršena deponija je puštena u rad nakon dve godine, krajem 1999., kao uvod u novu predizbornu kampanju. Ubrzo je postala smetlište na udaru čestih požara, koji su trajali nekada i po nekoliko sedmica.

Dim, smrad i česti požari, pre osam godina, naterali su meštane okolnih sela da blokiraju prilazne puteve deponiji. Od lokalne samouprave zahtevali su odgovarajuća rešenja za načine deponovanje smeća. Pokušaji sanacije nisu dali rezultate. JKP „Gradska čistoća“, koja gazduje deponijom „Golo brdo“, pre desetak godina, kod Ministarstva za zaštitu životne sredine i Eko fonda, konkurisalo je sa projektom za sanaciju po evropskim standardima. Vrednost projekta bila je 10 miliona dinara i deponija je trebalo da bude ograđena, da se postavi video nadzor, ulazne i izlazne rampe i ostali sadržaji sanitarne deponije.

Radovi na sanaciji su rađeni 2013., a onda se pre tri godine smeće sa gornje platforme obrušilo na bager i ubilo bageristu. Tom sanacijom smeće je trebalo da se gurne na niži nivo, da se sve prekrije zemljom i da se na taj način smanji mogućnost paljenja i širenja neprijatnih mirisa.