Tomislav Radovanović iz Kragujevca pročuo se po kući koju je sagradio isključivo od plastičnih flaša.
Pred kućom sada niče i fontana od istog materijala. Ovom neobičnom graditelju, inače nastavniku u penziji, bilo je potrebno šest godina predanog rada da sazida kuću od 14.000 plastičnih flaša.
„Eko kuća“ od 60 kvadrata već dve godine odoleva raznim vremenskim uslovima i privlači poglede znatiželjnika. Tomislav kaže da se i sam često zapita kako je sve to uspeo da uradi, ali dodaje da posao nije završen jer ima mnogo ideja kako da upotrebi odbačene plastične flaše za gradnju ili dekoraciju.
– Voleo bih da unutrašnje zidove ukrasim mozaicima sa motivima iz prirode. Za tu kreaciju upotrebiću zatvarače i dna plastičnih flaša. Bilo bi lepo ako bi mi neko u tome pomogao, možda mladi ljudi koji imaju umetničke sklonosti i vole prirodu – kaže neobični graditelj.
U svaki centimetar njegovog neobičnog zdanja u kragujevačkom naselju Sušica ugrađene su razne vrste plastičnih flaša – od sokova, piva ili vode. Ta takozvana pet-ambalaža je u podu, stubovima i zidovima kuće. Od plastike su i „stakla“ na prozorima i vratima, pločice u kupatilu, sudopera, stolovi i stolice, police, čaše i lusteri. Kuća je stavljena i „pod krov“ od plastičnih flaša, od čega su i oluci.
– Neke flaše su napunjene betonom, silikonom, a druge samo vazduhom. Po potrebi, flaše sam i termički obrađivao u rerni, koristeći metalne ili drvene kalupe. Flaše koje sam koristio za dekoraciju sam farbao – priča Tomislav.
Za dekorativne detalje upotrebljeno je i 2.500 zatvarača, a najviše za mozaik koji je na podu kupatila. Tomislav kaže da je na ideju o gradnji kuće od pet ambalaže došao pred kraj nastavničke karijere kada je, na času tehničkog obrazovanja učenicima govorio o graditeljskom umeću starih Egipćana, Rimljana, Grka i Slovena.
– Kada sam pomenuo alternativno graditeljstvo, na pamet mi je palo da bi kuća mogla da se sazida i od plastičnih flaša koje više ničemu ne služe – kaže.
Flaše su mu prvo donosili učenici, a zatim ih je sakupljao sa suprugom Jelicom na raznim mestima, po vašarima širom Srbije, kragujevačkim parkovima i izletištima, pokraj puteva, u kontejnerima… Kuća je izgrađena, priča Tomislav, sa minimalnim troškovima, „skoro džabe“, a pet-ambalaža se pokazala kao dostojna zamena za ciglu i blokove.
– U slučaju zemljotresa, pre bih se sklonio ovde nego u kuću od cigala. Kuća od flaša je izdržala i oluju koja je iščupala orahovo drvo iz korena. Kada su velike vrućine u ovoj kući je hladnije za nekoliko stepeni, a jedne zime, kad je stegao mraz, u njoj je opstalo drvo života – kaže Tomislav.
I pored toga što je ova kuća zadivila sve koji su je videli, nije ušla u konkurenciju za Ginisovu knjigu rekorda. Tomislav je podneo prijavu, ali su mu odgovorili da komisija neće doći u posetu, pošto je ocenjeno da je reč o „klasičnoj gradnji, a flaše su samo dekoracija“.
– Mislim da nisu dobro razumeli kako sam pravio kuću ili jednostavno nisu želeli da bez dobrog sponzora putuju u Srbiju – kaže razočarano i poručuje da je definitivno odustao od trke za Ginisov rekord.
Tomislav se ipak ne odriče svog neobičnog hobija i novih izazova, pa je proletos započeo gradnju fontane koja će biti visoka oko dva metra i u nju će biti ugrađeno oko 2.000 polulitarskih flaša.
– Imaće dva sprata, koje će spajati globus i biće osvetljena kao Las Vegas – navodi.
Tomislav je već sagradio prvi sprat fontane, koji čini devet krugova i u svaki je ugradio više od 100 raznobojnih flašica. Nova plastična tvorevina biće završena do kraja ovog leta, tvrdi neimar koji u radionicu ulazi u cik zore, a napušta je kasno uveče, uveren da će njegovo pet-zdanje postati turistička atrakcija Kragujevca.
Patenti
Pored gradnje koja ga, kako kaže, relaksira, Tomislav Radovanović namerava da se u budućnosti više posveti svojim ekološkim izumima. „Zavodu za patente u Beogradu prijavio sam tri pronalaska za zaštitu životne sredine i energije. Imam rešenje kako da električni automobil u vožnji uštedi 70 odsto energije, izradio sam prototip filtera za pranje dimnjaka u industriji i auspuha automobila čime se trajno rešava problem zagađenja vazduha. Razvio sam ideju kako možemo da akumuliramo energiju vetra, plime, oseke, talasa i iskoristimo je onda kada nam bude potrebno“, priča Tomislav.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
