Ekološka udruženja: Neće biti rudnka litijuma kod Loznice, neka ga Evropa kopa u Nemačkoj

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne damo Mačvu!

2. Занимљиво је да Пановић подсећа шта је Свилановић раније радио, али не наводи „ситан“ детаљ који се тиче теме: Указ о проглашењу закона о ратификацији споразума 2004. је потписао председник СиЦГ Маровић, док су потписници споразума били Свилановић и Строн. Свилановић каже да се са литијумом упознао пре две године на једном затвореном састанку, као да никад ништа није потписао, па ни документ на који се позивао Рио Тинто (директорка Продановић).

   Саветник би даље да искористи државу, зна како („ноу хау“): „Ја се стално враћам на питање контроле. Имамо суштински проблем. Имамо потребу да оснажимо наш невладин сектор да може да контролише те процесе и да каже: А, та приватна компанија не ради како треба! Али да има знање, да има стварни капацитет, треба држава да да новац невладином сектору да ојача капацитет да може ту контролу да ради“.

   Замислимо само инспектора за рударство из редова подобне НВО који контролише Рио Тинто!? Хоће ли и он да се возе аутомобилом Рио Саве, ћерке фирме РТ? Да неће НВО да има обавезу да доставља информације од јавног значаја, а није орган власти?

   Србија је почетком 2017, у години када је са Рио Тинтом потписала Меморандум о разумевању, имала једног јединог активног инспектора за рударство од тројице по систематизацији МРЕ – званични податак: један је био на боловању, други се бавио само електричним постројењима у рудницима, а трећи је требало да се стара о свим регистрованим рударским фирмама – тада их је било око 350. У међувремену је ситуација још неповољнија. Саветнику и новинару ово није проблем, те нису ни поменули?

3. Neka struka kaze za rudnik i obrazovani ljudi a ne neka udruzenja nazvani ekolozi.
   Ovi ekolozi su rizicniji za zivotnu sredinu od rudnika.
   Nazalost znam ih mnoge kao neostvarene i neuspesne osobe.

4. Najbolje bi bilo da ga nismo našli. Ovako, kopanje je neminovno ili „mi“ ili će stranci oteti posle nekog novog bombardovanja.
   Tačno je da litijum jonske baterije zbog svojih karakteristika polako predaju prednost drugim tipovima međutim fuzioni reaktori inače budućnost energije za svoj rad koriste deuterijum i tricijum. Deuterijum se dobija iz vode ali je problem što se tricijum dobija preradom LITIJUMA.
   Tako da od ekologije zbog višeg interesa i to globalnog nema ništa.
   Koliko vidim meštani i nisu toliko zainteresovani i brižni za ekologiju ako se njiva i zaparložena livada dobro naplate.
   Jedino rešenje su strogi eko standardi. Prečišćivanje vode, vazduha, sanacija zemljišta tokom i nakon eksploatacije.

5. Rudnika i prerade litijuma neće biti u Loznici. Razlog je vrlo jednostavan, nemoguće je to raditi bez uništenja uslova za život ljudi na teritoriji koja pokriva pola Srbije. Narod je to shvatio i spreman je na NUŽNU odbranu, to treba da shvati svi oni koji još pokušavaju da otvore taj rudnik.