foto Miljko StojanovićOtvaranje novih rudnika u Srbiji i industrijskih postrojenja, pored ekonomske dobiti, sa sobom nosi i mogućnost stvaranja takozvanih industrijskih ekoloških crnih tački kojih u Srbiji već ima poprilično.
Ekološke crne tačke su, kako to za Danas objašnjava Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, delovi teritorije manje ili veće površine na kojima postoji neko istorijsko zagađenje koje nije na pravi način rešeno.
„Na tim delovima teritorije su ostaci određenih ekonomskih aktivnosti ostavili posledice po životnu sredinu“, kaže Lekić.
Objašnjava i da su ova mesta trajno oštećena i da je gotovo nemoguće povratiti ih u „prirodno stanje“, ondnosno, stanje pre zagađenja.
„Najpoznatije crne tačke u Srbiji su Bor i Majdanpek, oni su praktično arhetip, a to je tako zbog dugogodišnjih aktivnosti rudarskog tipa. Ove aktivnosti su ostavile određene posledice koje su naposletku došle u fokus javnosti“, ističe Lekić.
Napominje da rudarsko topioničarsko postrojenje u Boru postoji već više od sto godina, i da je rezultat opredeljenja države države da kroz rudarstvo dođe do materijalnih sredstava.
Rudnici, kako kaže, mogu da budu opasni i nakon što prestanu da rade, pa podseća i na akcident koji se dogodio tokom poplava 2014. godine kada se jalovište rudnika Stolice izlilo sve do reke Drine.
Kako je ranije objasnio za Danas, jalovišta su vrsta rudarske deponije, tu se odlaže materijal nakon izdvajanja rude.
To su dakle materijali iz kojih više ne može da se izvuče vrednost. Jalovišta mogu biti u različitim formama: tečna, polutečna, u čvrstom stanju.
„Taj rudnik nije imao titulara i bio je napušten, a država bi trebalo da vodi računa o tome i da rešava zagađenja iz prošlosti, međutim to joj očigledno nije na listi prioriteta“, kaže Lekić.
Dodaje da i pored ovih delova teritorije koji se nazivanju „crne tačke“ postoje i delovi koji u ovom trenutku imaju potencijal da budu veliki zagađivači.
„Imamo i potencijalne crne tačke, mesta zbog kojih ljudi u javnosti izražavaju zabrinutost. Iako na tim mestima sada nema problema, ona u budućnosti potencijalno mogu da postanu ekološke crne tačke“, priča Lekić.
Postoji i takozvani Katastar kontaminiranih lokacija koji je izradila Agencija za zaštitu životne sredine.
Ovaj katastar predstavlja skup podataka o ugroženim, zagađenim i degradiranim zemljištima.
Da bi se sprečilo stvaranje novih ekoloških crnih tački, kako kaže naš sagovornik, neophodno je da se Srbija strateški opredeli kakva to zemlja želi da bude u budućnosti.
„Po meni je jedini način rešenja svih ovih problema, primena najviših evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine koji su odgovor na bilo kakvo ekološko ugrožavanje“, smatra Lekić.
Navodi i da je najnovija Direktiva o krivičnim delima prema životnoj sredini (Environmental Crime Directive) koja je stupila na snagu u maju ove godine, posebno zanimljiva zbog visine kazni koje propisuje.
„Kazne su dramatične i idu čak i do pet posto ukupnog obrta novca firmi i to na globalnom nivou. Kod nas su te kazne, koje su sudovi presudili uglavnom bile između 10 i 15 hiljada evra“, kaže Lekić.
Ova direktiva se fokusira na sledećih šest ciljeva:
- Pojasniti termine koji se koriste u definicijama ekološkog kriminala, a koji ostavljaju previše prostora za slobodno tumačenje i interpretaciju
- Proširiti listu krivičnih dela i uvesti nove ekološke zločine
- Definisati vrste i nivoe kazni za ekološke zločine
- Ubrzati i podstaći prekograničnu istragu i krivično gonjenje
- Unaprediti informisano donošenje odluka o ekološkom kriminalu kroz poboljšano prikupljanje i obradu podataka
- Poboljšati efikasnosti nacionalnih lanaca za sprovođenje zakona
Direktiva uspostavlja okvire za kazne zatvora, od minimalnih do maksimalnih, dok za pravna lica uvodi dva alternativna pristupa novčanim kaznama – jedan zasnovan na fiksnim iznosima između 24 i 40 miliona evra, a drugi na ukupnom godišnjem globalnom prihodu pravnog lica.
„Dakle kada bi kazna bila 20 miliona evra, kako je ovom novom direktivom Evropska regulativa propisala, bila bi potpuno druga vrsta komunikacije, druga vrsta motivacije i druga vrsta očekivanja investitora u odnosu na profit i ulaganje u rudarstvo u Srbiji“, zaključuje Lekić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
