Ekološki aktivizam mladih na Zapadnom Balkanu: Borba za osnovne civilizacijske tekovine

Svanuo je još jedan petak, dan kada se mladi širom sveta okupljaju kako bi se borili za spas planete. Umesto da ujutru završe domaće zadatke za taj dan, stave knjige u ranac i užurbano krenu ka školi ili fakultetu kako ne bi zakasnili na čas, oni petkom obuvaju stare patike, skidaju sa zida plakat koji govori o važnim ekološkim pitanjima i kreću ka Gradskoj kući, zgradi Vlade, Narodnoj skupštini. To mesto za njih nije samo građevina, već je to mesto ispred čijih kapija oni ponosno podižu svoje plakate, zastave i parole i puštaju glas u ime svih vršnjaka, onih kojima planeta ostaje u amanet.

Veliki deo sveta je zahvaćen „groznicom“ borbe protiv klimatskih promena, ali postoji jedan deo Evrope koji je među najzagađenijim delovima starog kontinenta. Region na kojem punom parom radi 16 termoelektrana, a ujedno i region gde su rudnici uglja vremenom sve brojniji. U tom regionu ne postoje jasne politike za borbu protiv klimatskih promena, ali ni mladi nemaju entuzijazam za pokretanje ekoloških akcija i protesta kakav imaju njihovi vršnjaci iz drugih delova Evrope i sveta. Taj region je Zapadni Balkan.

BiH, Srbija, Albanija i Severna Makedonija zagađuju vazduh više nego sve ostale zemlje Evrope zajedno

Na Zapadnom Balkanu izostanak reakcije mladih na ekološke probleme možda bi prošao nezapaženo kada ne bi postojala činjenica da su države tog regiona jedni od najvećih zagađivača vazduha u Evropi i da štetne materije koje se emituju iz termoelektrana svakodnevno ugrožavaju život stanovnika na Zapadnom Balkanu, ali i na većem delu kontinenta.

Mnoga istraživanja o zagađenju vazduha potvrdila su te tvrdnje, a rezultati jednog od njih nalaze se u publikaciji Chronic Coal Pollution Serbia, koju je objavila Health and Envorinment Alliance 2020. godine. Prema njihovim podacima, 16 termoelektrana koje se nalaze na području Zapadnog Balkana zagađuje više nego 250 termoelektrana u Evropskoj uniji.

Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka u Beogradu ističe da se ceo region Zapadnog Balkana nalazi u međusobno veoma sličnoj situaciji i suočen je sa gotovo istim problemima.

„Gotovo ceo region deli iste probleme. Mi kada radimo analitiku zagađenja vazduha, koje je sada najaktuelniji problem, najčešće Bosnu i Hercegovinu sada stavljamo uz Srbiju kao dve države koje su najinvanzivnije povodom zagađenja evropskog vazduha u čitavoj Evropi. Dakle Bosna i Hercegovina i Srbija, uz Albaniju i deo Severne Makedonije zagađuju više nego sve zemlje Evrope zajedno“, naglašava Vujić.

U decembru 2021. godine je Health and Envorinment Alliance objavila rezultate najnovijeg istraživanja zagađenja vazduha u Beogradu, Prištini, Tuzli i Sofiji. Prema njihovim podacima, zemlje Zapadnog Balkana i dalje imaju ogroman broj zastarelih termoelektrana na ugalj, koje imaju izuzetno negativan uticaj na zdravlje građana.

Zagađenje vazduha u Beogradu konstantno je tokom godine, a tome najviše doprinose termoelektrane Nikola Tesla i Kostolac, koje se nalaze u samoj blizini grada. Za zagađenje u Tuzli najzaslužnija je termoelektrana u ovom gradu, dok na zagađenje u Prištini najviše utiču termoelektrane Kosovo A i Kosovo B.

Ni druga istraživanja nisu pokazala bolje rezultate, te je studija koju je sprovela Global Alliance on Health and Pollution 2017. godine i koja je objavljena u časopisu Lancet 2019. pokazala da je Srbija država sa najvećom stopom smrtnosti usled zagađenja vazduha u Evropi, a ujedno je deveta na svetu.

Prema tom istraživanju, u Srbiji od posledica zagađenja vazduha godišnje umre 175 od 100.000 ljudi, a situacija je loša i u drugim državama u regionu. Bosna i Hercegovina nalazi se na petom mestu u Evropi, Severna Makedonija na 13, Crna Gora na 18. mestu, dok je Albanija na 26. poziciji.

Sa druge strane, Švedska, država u kojoj je nastao pokret Fridays for Future, nalazi se tek na 46. mestu i jedna je od država Evrope sa najmanjim brojem smrtnih slučajeva usled zagađenja.

Mladi su u državama u kojima je zagađenje na mnogo nižem nivou još pre nekoliko godina počeli da prepoznaju globalni značaj ublažavanja klimatskih promena. Šta onda sprečava mlade na Zapadnom Balkanu, koji su u epicentru zagađenja, da krenu u borbu za zdraviju sredinu?

Ekološki problemi na zapadu nisu isti kao u regionu

Mladi ekološki aktivisti koji petkom izlaze na ulice u zapadnim zemljama imaju jasan cilj. Bore se protiv klimatskih promena, porasta nivoa mora i okeana, globalnog zagrevanja i drugih problema koji pogađaju ceo svet i tiču se svakog čoveka na planeti.

Na Zapadnom Balkanu situacija je uveliko drugačija. U ovom regionu mladi još uvek nisu razvili svest o globalnim ekološkim pitanjima, jer njih pre svega očekuje borba za osnovne ljudske resurse poput čiste vode i vazduha koji su ugroženi pre svega velikom količinom otpada, ali i već pomenutim termoelektranama.

Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka objašnjava da se mladi na zapadu, poput Grete Tunberg, bave globalnim ekološkim problemima zato što su svoje ekološke probleme ove vrste za koje se na Zapadnom Balkanu borimo, za čisto tlo, čist vazduh i čistu vodu, rešili još osamdesetih godina prošlog veka.

„Mi se bavimo nekim aktivizmom koji je bio karakterističan za zemlje zapadne Evrope pre 30, 40 godina. U tom smislu kod njih percepcija samih ekoloških problema je potpuno drugačija nego što je to kod nas. Mi se borimo za neke osnovne stvari. Mislim da tadašnji mladi ljudi na zapadu, koji su sada generacija srednjih godina, čak i pred penzijom, nisu se uopšte našli u situaciji da moraju da se bore za nešto što je elementarna civilizacijska tekovina, a to je čist vazduh, čista voda i čisto zemljište“, ističe Vujić.

Prema njegovim rečima, ekološki protesti na zapadu usmereni su na postmaterijalističke vrednosti, na ono što je daleka budućnost, poput pitanja da li će Holandija ili Venecija biti potopljene za 30, 40 godina. U Srbiji i regionu, kako ističe, to nije slučaj.

„Kod nas kada su u pitanju ti neki globalni dani, da li Dan Zemlje 22. aprila, da li taj petak kada se takođe protestuje, vrlo je skromno zastupljeno i gotovo da se ni ne obeležavaju jer imamo te neke urgentnije probleme. U tom nekom smislu mladi bi trebalo da budu pokretačka snaga i raduje me da se uključuju u ovakve vrste aktivnosti, proteste i sve ostalo“, kaže Vujić.

„Nada nije bla, bla, bla. Nada je govoriti istinu“ – Greta Tunberg

Do pre nekoliko godina u državama Zapadnog Balkana teme poput zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena nisu bile u fokusu javnosti. One nisu bile tema političkih previranja, niti je celokupno društvo uviđalo njihov značaj.

Međutim, poslednjih godina situacija se menja. Ekološki protesti počinju da se održavaju sve češće, a njihova masovnost broji se u hiljadama ljudi koji okupiraju gradske ulice sa zahtevima za rešavanje važnih ekoloških problema.

Docentkinja Jelena Lončar sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu objašnjava da je u Srbiji generalno civilno društvo slabo. Kako ističe, istraživanja pokazuju da građani ne veruju da sami mogu da doprinesu promenama, osećaju da nemaju dovoljno kapaciteta, resursa kao i slobodnog vremena za građanski aktivizam.

„Čini mi se da će interesovanje za ekologiju u narednom periodu biti sve veće. Globalizacija tome doprinosi na mnogo načina. Prvo, ekonomski u smislu izmeštanja prljavih tehnologija u zemlje sa jeftinom radnom snagom. Investitori koji dolaze u našu zemlju ne mare preterano za očuvanje životne sredine, niti naša država postavlja tu vrstu uslova. Aktuelan je primer Rio Tinta, ali i mnogi drugi. Drugo, globalizacija doprinosi tome da su nam informacije lakše i brže dostupne pa imamo mogućnost da čujemo o ekološkim problemima i suočavanju s njima u drugim državama što neminovno i naše građane, a pre svega mlade, podstiče na veći aktivizam”, kaže Lončar.

Ekološki aktivizam i učešće u protestima sve većeg broja građana ne prolazi nezapaženo, te Lončar ističe da je veliki doprinos postavljanje ovih tema na dnevni red i zahtevanje od političara da se bave temom ekologije.

“Građanski pritisak je značajan, čak i u našem sve autoritarnijem društvu. Protesti su jedan vid pritiska na političare, ali pored toga je važno i da razvijaju ekspertska znanja kako bi mogli konstruktivno da kritikuju predloge javnih politika, mera ili ugovore sa stranim investitorima. Aktiviranje u ekološkim organizacijama i podrška izbornim listama sa ekološkom agendom će nesumnjivo pomoći da se i drugi akteri u javnom sektoru više posvete ovoj temi”, navodi Jelena Lončar.

Marko Vujić objašnjava da kada se na protestima vidi veliki broj mladih ljudi, onda oni ne mogu da se politizuju, niti da se istakne da su to politički aktivisti koji već dugo pokušavaju da smene vlast.

„Neko ko ima 19, 20 godina sigurno nije pre pet, šest godina pokušavao da ih smeni. Tako da to daje jednu dodatnu težinu ekološkim protestima i treba ih prikazati onakvim kakvi zaista i jesu, a to je jedna građanska vrsta inicijative za jednu elementarnu tekovinu a to su čist vazduh, čista voda i čisto zemljište“, naglašava Vujić.

Svest mladih na Zapadnom Balkanu o ekološkim problemima raste

Protesti za čist vazduh, blokade ulica zbog donošenja zakoni koji štete životnoj sredini, akcije čišćenja otpada i sađenje drveća samo su neki od načina na koji se mladi na Zapadnom Balkanu u poslednjim godinama bore za očuvanje životne sredine.

U Beogradu je tokom proteklih godinu dana organizovano nekoliko masovnih protesta građana u cilju podizanja svesti o zaštiti životne sredine i pobuni protiv zakona koji se kose sa time. Jedna od organizacija koja se istakla kao agregator ljudskih resursa i organizator građana da izađu na ulice prestonice Srbije jeste Eko Straža, a osnivač te organizacije Bojan Simišić objašnjava da su mlađi sada dosta više spremni na aktivizam i da se na prethodnom protestu našlo mnogo srednjoškolaca i studenata, kao i male dece koje tek stasaju u ekološki svesne osobe.

Simišić smatra da mlade pokreće želja da budu deo promene, a da je putem društvenih mreža lakše da se mladi pokrenu na akciju.

„Mislim da su svesni i globalno i lokalno da svi ekološki problemi idu u smeru da situacija postaje sve gora i da niko od donosilaca odluka ne reaguje u pravom maniru. Takođe mislim da mladi imaju razvijeni revolucionarski duh. Kod nas u Srbiji problemi su malo drugačijeg tipa i više se vezuju za zagađivanje životne sredine. Starije generacije nisu imale pristup podacima koje imaju mlađe generacije. Društvene mreže, iako imaju neke loše karakteristike, imaju više dobrih, tako da su ekološki problemi lakše približeni mlađoj generaciji”, ističe Simišić.

Mladi postaju aktivniji proteklih godina i u Bosni i Hercegovini. Osnivač pokreta Let’s do it iz Tuzle Amar Kavdić objašnjava da ta organizacija postoji od 2012. godine i do sada je u volonterskim akcijama čišćenja ilegalnih deponija otpada i sadnje drveća učestvovao 191.981 volonter, koji su zajedničkim snagama očistili oko 15.370 tona otpada i zasadili 475.716 sadnica raznih vrsta drveća.

Najveći procenat angažovanih volontera, kako Kavdić kaže, čine upravo mladi ljudi, te je u delovanju na terenu angažovano celo društvo – od najmlađe populacije u predškolskim ustanovama, preko osnovnoškolaca, srednjoškolaca, studenata, aktivista u nevladinim organizacijama, do zaposlenih u privatnom i javnom sektoru.

Ipak, kako tvrdi, na početku delovanja organizacije, susreli su se sa lošom situacijom kada je reč o ekološkoj osvešćenosti mladih ljudi.

„Ukratko, smatram da smo kao društvo, u celini, u velikoj meri potcenili značaj odgovornog delovanja prema životnoj sredini i zato su nam se svi problemi sa kojima se danas suočavamo vratili kao bumerang. Međutim, posle deset godina aktivnog delovanja na podizanju nivoa svesti kod svih stuktura stanovništva, pa i mladih ljudi, smatram da je ostvaren značajan progres, međutim još uvek nedovoljan da bi to proizvelo vidljive pomake u poboljšanju stanja“, objašnjava Kavdić.

Izvršna direktorka nevladine organizacije Green Home iz Crne Gore Azra Vuković kaže da se u toj državi Zapadnog Balkana svest mladih o ekološkim problemima podiže i da je sve više aktivista i ljudi koji su spremni da ulože svoje vreme, rad i trud, kako bi poboljšali stanje u životnoj sredini. Ipak, kako tvrdi, taj broj je i dalje nizak.

„U Crnoj Gori se u poslednjih dvadesetak godina razvilo nekoliko organizacija koje su predvodnice aktivnosti u različitim oblastima. Imam utisak da se nekako uvek od njih očekuje da pokreću i vode procese i da upravo one i pokreću i nose ekološke pokrete na različite teme. Nažalost, u Crnoj Gori još uvek ne postoiji kritična masa mladih, studenata, aktivista koji su spremni da budu aktivni u određenim oblastima“, objašnjava Vuković.

Kako navodi, mlade ljude pokreće strast i želja da isprave nepravdu koja se oko njih dešava, ali da iako su vođeni tim osećanjima, mladi aktivisti treba da imaju i znanja i dovoljno informacija o temi i problemima kojima se bave.

„Mlade ljude pokreće strast, osećaj i saznanje da neka dešavanja u društvu nisu u redu, nisu pravedna, nisu u javnom interesu, te nanose štetu životnoj sredini, prirodi i na kraju nama samima. To je po meni inicijalna kapisla da neko krene da se bavi određenim pitanjem. Posebno, ako imaju obrazovanje ili lična interesovanja koja su iz ove oblasti što je najčešći slučaj kod oblasti zaštite životne sredine. Međutim, aktivizam je odgovorna stvar. Iako se uglavnom radi na volonterskoj osnovi, aktivista mora biti dobro informisan o temi koju pokreće, koju zastupa i kojom se bavi. To zahteva vreme i posvećenost“, zaključuje Vuković.

Ono što nam događaji iz prethodnih meseci pokazuju jeste da je svest mladih na Zapadnom Balkanu o važnosti rešavanja ekoloških problema porasla u odnosu na godine iza nas. Oni su sve češći učesnici ekoloških protesta i akcija koje za cilj imaju poboljšanje životne sredine u regionu. Protestuju, sade drveće, skupljaju otpad u svojim lokalnim sredinama.

Međutim, malo je primera u regionu gde je ovakav aktivizam urodio plodom i doneo konkretne rezultate. Ujedno je i takvo organizovanje mladih retkost, te u mestima gde postoje ozbiljni ekološki problemi poput zagađenja vazduha u Boru, ili nepostojanja pijuće vode u Zrenjaninu, ne postoje jasne inicijative ne samo mladih, nego građana uopšte kako da se ti problemi reše.

Svest o postojanju problema je važna početna tačka, ali kako bi se sa nje pomerili, važno je da mladi u regionu steknu i konkretna znanja o svojim mogućnostima i snazi svog glasa po pitanju zaštite životne sredine. A glas mladih može daleko da odjekne.

Kada se to bude desilo, promena će biti mnogo više, i stvoriće se prostor u kome će mladi ekološki aktivisti sa Zapadnog Balkana moći da se, kao i svoji vršnjaci iz drugih delova sveta, svakog petka okupe ispred zgrade Narodne skupštine i kažu glasno: „Ne“ klimatskim promenama i globalnom zagrevanju. I ko zna, tada možda neka od zemalja Zapadnog Balkana izrodi svoju Gretu Tunberg čije će reči odzvanjati u kancelarijama donosilaca odluka širom sveta.

Tekst je nastao u okviru trećeg ciklusa RYCO Programa za studente/kinje novinarstva, koji je realizovan u saradnji sa Fakultetom političkih nauka u Beogradu u periodu od oktobra do decembra 2021. godine. Projekat je podržala Savezna Republika Nemačka.