Ekolozi: Država da dokaže javni interes pre referenduma o iskopavanju jadarita

Ona je, gostujući u Utisku nedelje, rekla da bi takav referendum pošten bio samo u zemlji u kojoj bi o toj temi moglo da se priča na nacionalnoj frekvenciji, a da referendumsko pitanje bude „da li su ljudi za život ili za smrt“.

„S tim što bi svi koji glasaju za trebali svu svoju imovinu da stave pod hipoteku, kako bi mogli da garantuju u slučaju da nastane neka ekološka šteta.

Ona je apelovala na stanovnike doline Jadra da ne prodaju svoju zemlju multinacionalnoj kompaniji, jer je „prodaja prva rampa“.

„Apelujem da ne prodaju svoja imanja i o posledicama koje će (izgranja rudina) imati na okolinu. Do sada je 36 porodica odlučilo da proda zemljište Rio Tintu i da se iseli, što je bila dobrovoljna promena“, navela je Alimpić.

Ona je navela da predstavnici kompanije Rio Tinto sada „prete eksproprijacijom“, kao i da okolnim mestima da „špartaju“ džipovi i obezbeđenje koje je firma unajmila.

Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju kaže da bi pitanje na referendumu o izgradnji rudnika Jadarita treba da bude „da li želimo da se bavimo poljoprivredom, organskom proizvodnjom ili da ti ljudi ostanu bez zemlje“.

Ona je dodala da ukupno 52 domaćinstva mora da proda svoju zemlju kako bi mogla da počne eksploatacija litijuma, ali da, i ako oni to učine, ostaje problem njihovog života, jer se obično sele na svega nekoliko kilometara od svojih bivših domova.

„I u toj (blizini) ostaje problem poljoprivredne proizvodnje, ekološki problemi i buka. Tu je pitanje arsena koji se bude izvlačio i koji će da ostane u jalovištu… (Cela okolina) neće moći da se bavi poljoprivredom“, kazala je ona.

Đorđević je navela i da, nakon prvog satstanka na kom je Rio Tinto izneo podatke o projektu, Institut za koji radi imao „problema da izračunaju“ ekološke efekte tog delovanja, jer nemaju parametre, ali da je iz prvog predstavljanja videla da će „poljoprivredni predeo biti potpuno degradiran“.

„Nama će, pored interesa strane kompanije, koja će dati rudnu rentu, ostaviti jalovišta, toksine, a njihovi menadžeri će verovatno dobiti bonuse. Nakon izlivanja jalovišta na planini Stolice, kod Kraljeva, šteta koja je nastala je 40 odsto celokupne štete od poplava 2014. godine“, kazala je ona.