Foto: peticije.kreni-promeni.orgOnlajn peticiju “Nećemo rudnik zlata” za vrlo kratko vreme potpisalo je skoro deset hiljada ljudi. Usmerena je protiv otvaranja rudnika zlata Potaj čuka – Tisnica, na prostoru opština Žagubica i Majdanpek, a među pokretačima peticije je i ekološko udruženje Gaia Pek iz Majdanpeka.
„Nećemo rudnik zlata!“, „Nećemo otvoren kop!“, „Nećemo luženje cijanidima!“, „Nećemo večno jalovište!“, zajednički su stavovi Pokreta Jasno i Glasno Požarevac, Eko udruženja Prijatelji Čačalice, Odbrane reke Mlave, Sačuvajmo Homolje iz Žagubice, Borani se pitaju iz Bora, Odbranimo reku Timok iz Zaječara, Odbranimo Zlotsku reku i Gaia Pek iz Majdanpeka.
Na čelu ovog majdanpečkog udruženja za zaštitu životne sredine je Jelena Golubović, koja nam kaže da će budući rudnik zauzeti 300 kvadratnih kilometara šuma i poljoprivrednog zemljišta.
-Eksploatacija zlata će se vršiti na istražnom prostoru „Potaj čuka – Tisnica, kod Žagubice i nju će vršiti kompanija iz Kanade „Dundee Precious Metals”. Ovaj rudnik će eksploatisati rudu sedam godina, zlato će lužiti cijanidom i udruženja iz istočne Srbije se okupljaju želeći ovo da zaustave. Mislim da je dovoljno reći cijanid i da znamo šta nas ćeka, zatrovaće nam vodoizvorišta, biljni i životinjski svet, zemlju. Šta posle rudnika ? Tu nema života više – rekla je za Danas Jelena Golubović.
Objašnjava i da peticijom žele da informišu što više ljudi, jer kako kaže “mnogi i ne znaju šta se sprema Homolju, a cilj nam je da sprečimo otvaranje rudnika”.
I bez novog rudnika zlata problema, kada je u pitanju životna sredina, ima dovoljno smatra naša sagovornica.
Prema njenim rečima, prisutno je zagađenje vazduha, naročito u zimskom periodu zbog individualnih ložišta i gradske toplane.
Kako bi se stepen zagađenja vazduha redovno pratio nedavno je aktiviran senzor za praćenje kvaliteta vazduha.
Gaia Pek je to uradila u saradnji sa ekološkom organizacijom Sova iz Požarevca i Beogradskom otvorenom školom.
-Sada je i Majdanpek pokriven. Uz pomoć dve aplikacije xEko i AirCare građani se mogu informisati o kvalitetu vazduha. Uz naš senzor koji je u Nušićevoj ulici, u Majdanpeku postoje još dva merača, u Pionirskoj i ulici 8. marta, koja su, takođe, vidljiva na pomenutim aplikacijama – kaže Jelena Golubović.
Dodaje i da brojni problemi potiču od rudnika, misleći na zagađenje reke Pek i zemljišta, prašinu i blato u gradu, ali i od samih ljudi.
-Ima tu i seče šuma koje se, po mom misljenju, neplanski seku, iako me neki ubeđuju u suprotno, a stavila bih i akcenat na ćumurane koje se protežu od Blizne pa sve do Miroča – ističe predsednica udruženja Gaia Pek.
Problema ima, ali se neke stvari ipak menjaju. Raduje je što je inicijativu neformalne grupe građana za očuvanje grebena Koma, kojoj se i sama pridružila, prihvatilo dosta Majdanpečana.
-Obradovalo me je jer vidim da se moji sugrađani bude. Smatram da je ekološka svest jako niska, ne samo mojih sugrađana, već i čitave Srbije. Pozitivno je što vidimo da se ljudi sve više bune i traže svoja prava, pravo na zdravu životnu sredinu – priča Jelena koja veruje da će, zajedno sa nefromalnom grupom za očuvanje grebena Koma, širiti svest o značaju ekologije i zdrave životne sredine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
