„U eri Ajpodova, ajpedova, iksboksova, plejstejšn uređaja, za koje ne znam ni kako funkcionišu, informacija postaje zabava, razonoda pre nego sredstvo koje vam daje neku moć“.
U nedavnom govoru pred studentima univerziteta Hempton, američki lider Barak Obama pridružio se dugoj tradiciji gunđanja oko novih tehnologija i novih formi medija.
Sokratova strašila proširila su se i postala su najveća inovacija u komunikaciji pisanja. Obama se plaši da će oslanjanje na pisane tekstove pre nego na usmenu tradiciju, „stvoriti zaboravnost u dušama učenika, koji će se više oslanjati na spoljne pisane karaktere i neće se sećati sebe“.
Enos Hičkok još daleke 1790. rekao: „Slobodan pristup koji mnogi ljudi imaju prema romansi, novelama i igrama zatrovao je umove i izopačio morale među obećavajućom mladeži“. (Ove njegove reči odražavaju zabrinutost vezanu za sofe, predstavljene u to vreme, koje ohrabruju mlade ljude dauplove u svet fantazije).
Bioskop je takođe bio proglašen „glupim zlom“ 1910; govorilo se 1954. da komične knjige odvode decu u delikvenciju; rok ’n’rol je bio optužen da preobraća omladinu u „obožavatelje đavola“ 1956; Hilari Klinton je 2005. napala video igrice da „kradu nevinost dece“ .
Najzad, Obama je, u svom osvrtu, nasrnuo na ajpod, koji se danas pridružio spisku tehnologija koje su na meti kritika političara, i uložio prigovor na lude teorije koje cirkulišu na blogovima i radio emisijama. Ovakav ludizam (lična filozofija protiv moderne tehnologije) naročito je čudan u slučaju Obame, imajući u vidu da je on itekako privržen svom blekberi mobilnom uređaju. Njegova predsednička kampanja bila je primer upotrebe interneta, kada je putem ju tjuba direktno dostavljao svoje poruke građanima, zaobilazeći medije u tom procesu.Moguće je da su sve ovo primeri dobre informacije (one koja osnažuje) umesto loše (rasejane i pogrešne).Ove razlike su, naravno, veštačke.
Svako ko je ikada prisustvovao nekom sastanaku zna da je pokušaj privlačenja pažnje blekberijem kao pokušaj učenja latinskog jezika delikventnih tinejdžera. Uređaji koje Obama napada imaju kontruktivniju ulogu. Predavanja, jezičke lekcije i materijali za kurs su među više od 250.000 obrazovnih audio i video fajlova dostupnik na ajtunovima. Ajpodovi i slični uređaji mogu se i dalje vrlo lako pretvoriti u alternative udžbenicima. Video igrice su u široj upotrebi kao obrazovna sredstva ne samo za pilote, vojnike i hirurge, veći u školama i poslovnom svetu. Ekonomista sa Harvarda Leri Kac, ističe da su video igrice i vebsajtovi držali mlade zaludnim tokom recesije, čime se objašnjava iznenađujući pad stope kriminala.
Obama se žali da je tehnologija izvršila „pritisak na našu zemlju i našu demokratiju“. Ali ajpod, ajped i slični uređaji nisu okrivljeni za lude teorije o na primer datumima rođenja političara koji cirkulišu blogosferom. Ljude je uvek zanimalo ogovaranje i prepričavanje: internet je to samo olakšao i ubrzao.
Krivac je čovek, a ne tehnologija. I nove komunikacione tehnologije uperene su ka jačanju demokratije, a ne slabljenju kao što su revolucionari od Tomasa Pejna i drugih koristili štampane medije da učvršćuju američku nezavisnost.
Na kraju krajeva, Obama je postigao jednu dobru stvar: ideja da je obrazovanje ljudi najbolji način da se osposobe da usvoje tehnološke promene. Ali, tehnologija nije alternativa obrazovanju i sticanju moći, ona može samo – činjenica je – da pomogne u tom procesu. Američki prvi predsednik koji se razume sferu internet komunikacija trebalo bi to da shvati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
