Ekonomist: Srbija 63. u svetu po indeksu demokratičnosti

To su pokazali najnoviji podaci merenja indeksa demokratičnosti Ekonomista, a preneo portal Demostat (http://demostat.rs).

Indeks demokratičnosti u Srbiji u 2018. godini bio je 6,41 od mogućih deset što je svrstava u red delimičnih odnosno nepotpunih demokratija, rezultati su istraživanja stručnog tima Ekonomista objavljeni početkom ove godine.

U poređenju sa ranijim godinama, od prošle godine u Srbiji nema nikakvih poboljšanja, a to predstavlja pad u odnosu na rezultate iz 2014. i 2015. godine kada je ovaj indeks bio najviši od kada se beleži i iznosio je 6,71 za Srbiju.

Ovogodišnji podaci indeksa demokratičnosti stavljaju nas na 63. mesto od ukupno 167 država u svetu u kojima je Ekonomist vršio analizu.

Prema indeksu demokratičnosti, zemlje se dele u četiri grupe sa dve podgrupe a to su, autoritarno društvo, „hibridni režim“ odnosno neliberalna demokratija, nepotpuna demokratija i potpuna demokratija.

Srbija se godinama unazad nalazi u trećoj kategoriji – nepotpuna demokratija i njenoj podgrupi sa manjim indeksom demokratičnosti – od 6 do 7.

Termin nepotpuna demokratija označava nacije gde je izborni proces ocenjen kao fer i slobodan i osnovne slobode se načelno poštuju ,ali izraženi su problemi kao što je kršenje medijskih sloboda i slično. Zemlje koje spadaju u ovu grupu imaju značajne probleme u drugim aspektima demokratskog uredjenja što podrazumeva nedovoljno razvijenu političku kulturu, nizak nivo učešća građana u političkim procesima i probleme u funkcionisanju vlasti i administracije.

Indeks je zasnovan na 60 indikatora grupisanih u pet različitih kategorija koje mere demokratičnost izbornog procesa i pluralizam, funkcionisanje Vlade i državnog aparata, nivo političke participacije, političke kulture i građanske slobode sa poštovanjem ljudskih prava.

Kako je navedeno, ocene Srbije u ovim kategorijama prilično variraju od visoke ocene za demokratski izborni proces i pluralizam gde je dat indeks od 8.25, znatno lošije ocene su za funkcionisanje Vlade i državnog aparata gde je indeks 5.36.

Politička participacija, odnosno učešće građdjna u demokratskim i političkim procesima, što podrazumeva donošenje političkih odluka koje neposredno utiču na život građana je takodje sa nižom ocenom od 6.11, dok je najlošije ocenjen nivo političke kulture – odnos između političkih aktera, njihovo međusobno poštovanje, ali i znanje gradjana o sopstvenim političkim pravima i obavezama. Za tu stavku Srbija je dobila ocenu 5.00 od ukupno 10.

Nešto bolji rezultati u Srbiji izmereni su za poslednju grupu indikatora koji se odnose na gradjanske slobode i garantovanje ljudskih prava i sloboda, gde smo dobili ocenu 7.35, prenosi Demostat.

Nizak nivo političke kulture od zemalja u okruženju beleži se još i u Albaniji, Crnoj Gori i Makedoniji, najgora situacija je u Bosni i Hercegovini, a i ukupne ocene demokratičnosti u ovim državama su znatno lošije pa se svrstavaju u „hibridne režime“.

U kategoriju potpunih demokratija spadaju države koje i po brojnim drugim kriterijumima važe za najuređenije – prva je Norveška, a redom je prate Island, Švedska, Novi Zeland, Danska, Irska, Kanada, Finska, Australija, Švajcarska, Holandija, Luksemburg, Nemačka, Velika Britanija, Urugvaj, Austrija, Mauricijus, Malta, Španija i Kostarika.