Ekonomska situacija i podele među Bošnjacima glavni problemi

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je primetila da je Sandžak osetljivo područje koje je od raspada SFRJ izloženo raznim izazovima i da je, zbog katastrofalne ekonomske i socijalne situacije, plodno tlo za različite manipulacije. Ocenjujući da su podele među samim Bošnjacima, u skoro svim sferama ogromne, Joksimović je istakla da napetosti i gotovo nepomirljivi stavovi među različitim bošnjačkim grupama i političkim organizacijama onemogućavaju zajedničku platformu za razvoj Sandžaka, ali i da su problemi koji postoje u Bošnjačkoj zajednici dobrim delom inicirani iz Beograda.

Direktorka Misije USAID u Srbiji Suzan Fric rekla je da su izazovi sa kojima se Sandžak suočava kompleksni i da je do sada ova američka organizacija pomagala da se reše ekonomski problemi i razviju institucije. Ona je istakla da je posebna finansijska pomoć pružena razvoju malih i sredsnjih preduzeća, pre svih, prehrambenim i tekstilnim, i zapošljavanju mladih. Prema njenim rečima, Sandžak je „najmlađa“ oblast u Srbiji jer u tim opštinama živi najveći procenat mladog stanovništva, ali nezaposlenost je najviša i iznosi 52 odsto, što je duplo više no na nivou zemlje. „Podrška USAID će se nastaviti ali održivo rešenje mora da nastane dijalogom lidera u regionu, jer će se samo tako stvoriti bolji uslovi za život i perspektivnija budućnost“, poručila je Fric.

Poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić rekla je da Srbija ima dobre zakone, ali da se oni ne sprovode i zavise isključivo od političke volje. „Teško onom zakonu koji se zasniva na mehanizmu sankcionisanja i ako moramo naša prava svaki put da tražimo pred sudom. Ključ dobrog zakona je poštovanje pravnih normi i obaveza da ih svi poštuju“, kazala je Petrušić.

Predstavljajući se kao „jedini predstavnik Bošnjaka u vladi Srbije“ ministar bez potrfelja Sulejman Ugljanin je položaj svog naroda ocenio kao „izuzetno težak“.

-Izuzetno je težak polozaj Bošnjaka u Srbiji. On se pre svega vidi u odnosu institucija premna njima, naročito u policiji, tužilaštvu i pravosudnim organima. Dobar početak za rešenje ove situacije biko bi veća zastupljenost Bošnjaka u ovim institucijama, rekao je ministar Ugljanin. On je dodao da su Bošnjaci lojalni građani Srbije ali da većinski deo stanovništva i vlasti u Srbiji to ne prepoznaje. Ministar Ugljanin je poručio da država treba da radi na tome da prosečan građanin Srbije ima pozitivno mišljenje o Bošnjacima, a da Bošnjaci vrate poverenje u državu. „Kada se bolje poznajemo, više se i volimo“, zaključio je Ugljanin.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava rekla je da su Sandžak i Bošnjaci od devedesetih godina do danas u javnosti Srbije predstavljeni kao remetilački faktor koji podriva državu, a takvom imidžu doprinose i rasprostranjeni stereotipi o islamu. I predstavnici bošnjačkih stranaka su primetili da se o sandžačkoj regiji piše samo kad dođe do nekih incidenata, a li ne i kada se tamo dešavaju pozitivne stvari. „Nikada me novinari ne zovu da komentarišem zlatnu medalju Amele Terzić ili sličan događaj“, primetio je Meho Omerović (SDPS). Omerović, koji je i predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Skupštine Srbije ocenio je da nestabilnost u Sandžaku odbija i najdobronamernije prijatelje da ulažu, a infrastrukturu u toj regiji opisao je kao katastrofalnu. „Bošnjaci su nekima služili da plaše ostatak građana Srbije, kazao je Omerović“, istakavši da su pojedini sukobi podgrevani iz Beograda. Komentarišući u Srbiji rasprostranjen stav o „neootomanizmu“ i strahu od „povratka Turske na Balkan“, u čemu bi Sandžak trebalo da ima neku posebnu ulogu, Omerović je izneo podatak da je Turska u Srbiju investirala više nego u BiH i Sandžak zajedno. „O kakvom se onda neootomanizmu govori i sumnjivim vezama Turske i Bošnjaka govori“, upitao je Omerović. Emir Elfić, predsednik i poslanik Bošnjačke demokratske zajednice smatra da je ključni problem Bošnjaka u Sandžaku i Srbiji Ustav kojim se država definiše kao država srpskog naroda i ostalih. „Bošnjaci su time degradirani i izgubili konstitutivnost“, primetio je Elfić. Sandžaku se, smatra Elfić, konstantno nameće dualizam u bošnjačkim redovima, kako bi se opradvdalo devastiranje ovog prostora u političkom, ekonomskom, socijalnom i svakom drugom smislu.

Prema njegovom mišljenju, Srbija je u slučaju Islamske zajednice, Bošnjačkog nacionalnog veća i Internacionalnog univerziteta, prekršila sopstvene zakone i propise. „Država je nakon izbora za Bošnjačko nacionalno veće (BNV) i izbornog rezultata koji joj se nije dopao, osporila volju građana, čime je prekršeno osnovno demokratsko pravo. Tim činom onemogućen je međubošnjački dijalog kroz instituciju BNV, ali i dijalog sa zvaničnim Beogradom, kroz legalne i legitimne predstavnike izabrane od strane naroda“, rekao je Elfić na ovom skupu.