Branka Gajić Foto: Zoran Mrđa/FonetDo 21. septembra nivo doprinosa uvećan je za 1,96 odsto u odnosu na protekli mesec i u odnosu na plan, i radi se o „čistom novcu“ koji je došao iz zarada. U odnosu na prošlu, za penzije je ove godine povučeno 15,4 milijarde dinara manje iz budžeta.
Politika Vlade je da svaki takav ekonomski uspeh prvo osete oni koji su za to i najzaslužniji, a to su penzioneri i ljudi koji žive od svog rada, kaže za Danas Branka Gajić pomoćnica ministra u oblasti briga o porodici i socijalna zaštita, komentarišući najave da će uskoro biti povećanja penzija. Naša sagovornica navodi da je u državnu kasu u septembru konkretno od doprinosa uplaćena 5,1 milijarda dinara više nego prethodnog meseca, što znači da država sve manje dotira za penzije iz budžeta.
„Kada je država bila u najlošijem stanju, 2012. godine, svaka penzija je bila dotirana sa 48 odsto iz budžeta, a danas je to 37 odsto. Ako se nastavi ova politika do kraja godine biće 35 odsto“, kaže Gajić.
*Šta novi Pravilnik o društvenom standardu penzionerima omogućava?
– Omogućava da najugroženiji korisnici penzija, pored prava na besplatnu rehabilitaciju u banjama, sada mogu da ostvare i druge vidove pomoći – u hrani, lekovima, medicinskom materijalu, ogrevu i sredstvima za higijenu. Zakonom o PIO uređeno je da se sredstva Fonda mogu koristiti za društveni standard korisnika penzija najviše do 0,10 odsto od ukupnih prihoda Fonda po osnovu doprinosa.
*Na osnovu demografije, stanovništvo će sve više biti starije. U šta će država ulagati kada je u pitanju populacija trećeg doba?
– Usluge koje podržavaju ostanak korisnika u svojim domovima i očuvanje njihovih kapaciteta (servisi pomoći u kući, personalna asistencija, dnevni boravci, savetovališta i dr) su usluge koje su većim delom u nadležnosti opština. Ministarstvo putem namenskih transfera, koji su uspostavljeni u martu mesecu, pomaže uspostavljanje i razvoj ovih usluga u onim opštinama u kojima postoji potreba za time, u kapacitetima koji su potrebni korisnicima. U 2016. godini izdvojeno je 400 miliona dinara za razvoj usluga u zajednici, (putem namenskih transfera iz budžeta) čime će se razviti postojee i uspostaviti nove usluge iz nadležnosti lokalnih samouprava i izjednačiti kvalitet života korisnika. Reč je o sredstvima za 122 opštine koje su, ispod republičkog proseka razvijenosti. Osim toga, uloga države je u uspostavljanju kvaliteta kroz dostizanje propisanih standarda. Ministarstvo će svoj doprinos ovom cilju dati kroz podršku i kontrolu pružaocima usluga, kao i finansijskim ulaganjima u one organizacije socijalne zaštite koje su u nadležnosti Republike i Pokrajine.
*Propagira se ideja aktivnog starenja. Kakve programe država nudi starijim ljudima u tom smislu?
– U skladu sa podacima o velikom broju starije populacije i očekivanih, nastupajućih demografskih promena, a uzevši u obzir već nepovoljan položaj starijih, pitanje je da li država bez učešća svojih građana može da odgovori na izazove starenja populacije. Kroz razvijanje mreže neformalne podrške smanjuje se pritisak na sistem socijalne zaštite i razvija socijalni kapital zajednice. Uključivanjem starijih u društvo i razvojem međugeneracijske saradnje dodatno se smanjuje rizik od nasilja nad starijima i isključenosti starijih iz socijalnog života. Time se unapređuje aktivno starenje, što vodi smanjenju opterećenosti ne samo službi socijalne zaštite , već i ostalim sistemima, kao što je zdravstvena zaštita. Implementacijom ovog modela Srbija će zaista postati društvo za sve generacije. Srbija će kratkoročno pristupiti izradi akcionog plana za razvoj neformalne podrške starijima, a dugoročno, kreirati standarde volontiranja u ovoj oblasti, i uspostaviti pet regionalnih centara za razvoj neformalne podrške.
*Imamo li dovoljno u Srbiji socijalnih radnika, budući da je bilo slučajeva na jugu Srbije da su falili kadrovi?
– Poslednjih godina se uočava pojava nedostatka stručnjaka ovog profila u pojedinim lokalnim zajednicama, što svakako negativno utiče na na kvalitet rada ustanova i drugih socijalnih organizacija koje pružaju usluge. Ali, obrazovanje ovog stručnog kadra je u nadležnosti Ministarstva prosvete. Ono što Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja može da učini i redovno čini je dostavljanje broja nedostajućeg kadra Ministarstvu prosvete, kako bi te potrebe uvrstilo u planove za kvote upisa studenata u visokoškolskim ustanovama na kojima se ovi profili školuju.
*Dokle se stiglo sa licenciranjem ustanova socijalne zaštite?
– Do kraja zakonskog roka za podnošenje zahteva za licencu, većina postojećih pružalaca usluga je podnela zahteve za licencu. Do sada je izdato 195 licenci, u postupku rešavanja je još oko 200 zahteva.
Zbranjen rad 99 ilegalnih domova za starije*Šta pokazuju poslednje inspekcijske kontrole domova za starije osobe ?
– Uočena je tendencija da se što potpunije ispunjavaju propisani standardi, što svakako vodi većem kvalitetu, a što i jeste cilj uspostavljenog sistema licenciranja organizacija socijalne zaštite. Ilegalnim domovima pre svega zbog nepostojanja licence za rad, a i drugih nepravilnosti i nedostataka se uvek izdaje zabrana rada i nalog za iseljenje korisnika u datim rokovima. Cilj je da ilegalni dom postane legalan, nakon što ispuni propisane uslove i standarde. Ministarstvo za rad je do sada izdalo ukupno 99 zabrana rada ilegalnim domovima za starije, a spisak licenciranih ustanova je dostupan na sajtu ministarstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
