EKSKLUZIVNO Menciger: Vučić se previše uzbudio, Srbija će nešto morati da proda

„Vučić se u svom tekstu puno ne referiše na moj intervju, on priča o programu, na neki način je iskoristio priliku i naslov, pa je stavio naslov koji ide u drugom pravcu (Ubrzaj, Srbijo – prim. R.Ć.)“, kaže Mencinger, ali dodaje da je nedavno bio na jednom skupu u Srbiji i da je čuo program Vlade Srbije. „Čini mi se da je to mešavina dobrih želja. Razumem da Srbija traži strane investicije, ali mislim da su tu nade dosta iluzorne. Nije u pitanju samo Srbija, nego je opšti pad stranih investicija ono što je karakteristično za ovu krizu“, kaže Mencinger.

A na pitanje kako onda Srbija da dođe do neophodnih investicija, Mencinger kaže: „Ja se kod nas protivim tome da prodajemo imovinu, mada smo i mi u lošem položaju, ali ipak smo u boljem položaju od Srbije. Tako da bih teško mogao prosuditi da vi imate neke druge mogućnosti nego da prodajete.“

Na pitanje misli li da će Srbija morati da proda energetski sektor, Mencinger ponavlja da je on teoretski protiv bilo koje prodaje proizvodnih kapaciteta. „Jer, ako prodate proizvodne kapacitete, na kraju ste vi samo radna snaga. Sve odluke se donose negde drugde. Uz to, kad dođe kriza, dolazi do odliva kapitala. Iz istočne Evrope samo u 2013. godini neto odliv kapitala bio je oko 40 milijardi evra. Što je normalno, banke su se povukle jer su njihove majke-banke trebale novac. Zato, kad nešto prodajem, treba pogledati kratkoročne i dugoročne efekte. Dugoročni efekat je: na kraju kad sve prodaš, nećeš moći da odlučuješ, to je jedno, a drugo, dolazi ipak do odliva profita“, kaže Mencinger i dodaje da su „sve priče oko strateških partnera samo priče, odlučuje onaj ko je vlasnik“.

Mencinger nema ništa protiv arapskog, kineskog ili ruskog kapitala, mada „Možda treba, ipak, gledati neke dugoročne probleme kod Kineza, kod Arapa možda manje“, a na pitanje koliko je, po njegovom mišljenju, taj kapital spreman da se angažuje u ovom delu sveta, Mencinger misli da očigledno nešto jeste spreman, jer inače ne bi Srbija o tome toliko govorila. „Ali, dosta puta se nešto očekuje, pa se onda ne desi. I to je normalno.“

Mencinger se nada da će doći do realizacije gasovoda Južni tok, jer je to, misli, korisno i Sloveniji i Srbiji. „Ali očito protiv toga nešto ima Evropska komisija, pa se vadi na neke pravne cake. A sve se možda menja i sa ovim što se dešava u Ukrajini.“

Doktor Mencinger nije promenio svoje mišljenje da je lečenje koje Evropska unija primenjuje na Grčkoj – pogrešno. „Evo, ako pogledate šta se u Grčkoj desilo od 2008. do 2013, bruto društveni proizvod pao je za 26 indeksnih poena, potrošnja stanovništva pala je za 30 procentnih poena, potrošnja države za 20 procentnih poena, a investicije su smanjene za 70 indeksnih poena, znači sad su na 30 odsto nekadašnje vrednosti, smanjen je izvoz za 17, a uvoz za 55 indeksnih poena, dug Grčke je porastao od 113 odsto BDP-a na 175 odsto. Nezaposlenost je porasla od sedam na 27 odsto. Teško je reći da tu ima nekog uspeha. Jer od Grčke je stvorena neka zemlja trećeg sveta, ja bih rekao prema ovoj situaciji“, kaže Mencinger za Danas.

„Lečenje“ Grčke neuspešno

Za razliku od Grčke, koja se, prema navedenim performansama, udaljava od 2008. i ide na dno, Evropska unija se ipak vraća ka 2008. godini, tvrdi Jože Mencinger. „I u EU je BDP manji od onoga koji je bio u 2008, ali se približio. Ono što je najviše smanjeno u EU jesu investicije – smanjene su za 19 indeksnih poena u poređenju sa 2008. Izvoz je povećan, izgleda da se u ovom periodu EU uglavnom izvozom izbavljala iz krize, uvoz je isto povećan, ali samo za dva procentna poena, ukupni dug EU je, naravno, porastao za 28 procentnih poena i stopa nezaposlenosti se takođe povećala“, citira Mencinger evropsku statistiku i još jednom podvlači: „Što se tiče Grčke, ja ne smatram da je to uspeh.“