Eksperti: Procenjeni broj žrtava trgovine ljudima i do deset puta veći od zvaničnog

Ubrzo po dolasku je shvatila u kakvoj situaciji se našla. Radni dan je umeo da joj potraje čitavih 16 sati, oduzet joj je pasoš i ograničeno kretanje, a svaka komunikacija sa porodicom je morala da se obavlja isključivo pod nadzorom nekog od drugih zaposlenih.

U decembru je pobegla od poslodavca i stupila u kontakt sa Astrom, nevladinom organizacijom specijalizovanom za pomoć žrtvama trgovine ljudima. Oni su kontaktirali Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, organ koji je osnovala Vlada Srbije pre deset godina. Razgovorom sa službenikom centra otpočeo je formalan postupak utvrđivanja da li državljanka Filipina ispunjava kriterijume za dodeljivanje statusa žrtve trgovine ljudima.

Ovaj status ne predstavlja samo pravnu kategoriju, osobe kojima on bude omogućen imaju pravo na zadovoljenje osnovnih životnih potreba bilo u vidu hrane, obuće, odeće, zdravstvene zaštite ili sigurnog smeštaja. Slučaj filipinske državljanke je okončan u februaru 2022. godine jednim telefonskim razgovorom u kojem ju je muški glas obavestio da nije dobila status žrtve. Na tu odluku ona nije imala mogućnost žalbe i sada joj, pošto Centar nije podneo zahtev da joj se omogući privremeni boravak, preti deportacija.

Ovaj slučaj ne predstavlja incident. Prema raspoloživim podacima, u 2020. godini zvanično je identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima, a naredne godine njih 46 je dobilo ovaj status. Predstavnici nevladinog sektora upozoravaju da je stvaran broj žrtava i do deset puta veći.

Organizacija Astra je u februaru objavila izveštaj pod nazivom “Izazovi dodeljivanja statusa žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji”, u kome je ukazano na nekoliko ključnih problema zbog kojih veliki broj žrtava ostaje bez institucionalne podrške.

Kao ključan problem prepoznat je postupak prema kome službenici Centra o statusu odlučuju u formi nalaza i misljenja, a ne u formi rešenja. Možda deluje da je u pitanju puka pravna forma, ali nije. Da je u pitanju rešenje, osoba bi imala mogućnost žalbe. Trenutno je na snazi samo odredba po kojoj Centar ponovo procenjuje osnovanost svoje odluke ukoliko se nekom odbije status.

Prema rečima Hristine Piskulidis iz Astre, ovo rešenje praktično znači da Centar sam ocenjuje sopstveno postupanje.

– Kada se to sagleda, stiče se utisak da Centar dodeljivanjem statusa žrtava u formi nalaza i mišljenja zadržava privilegovanu poziciju da bude „sam svoj gazda“ i da uslovno rečeno „kontroliše“ broj zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima, navodi Piskulidis.

U Astrinom izveštaju se konstatuje da je pravo na pravno sredstvo jedno od Ustavom zagarantovanih prava, koje osobe za koje Centar utvrdi da nisu žrtve trgovine ljudima – nemaju.

Iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima navode pak da „nije tačno da se o pravima žrtava odlučuje mišljenjem“, već se ona priznaju rešenjima različitih ustanova. Na primer, pravo na privremeni boravak, koje je regulisano Zakonom o strancima, priznaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Kako objašnjavaju, Centar je organizovan u dve organizacione jedinice – Službu za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima (stručni rad) i Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima.

– U Prihvatilište se žrtva smešta na osnovu rešenja nadležnog centra za socijalni rad. Stručni postupak u kome se procenjuje da li je određena osoba žrtva trgovine ljudima je sveobuhvatan i opsežan i zasniva se na stručnoj proceni koja obuhvata analizu i procenu ličnih, porodičnih i sredinskih prilika pretpostavljene žrtve, kao i situacije eksploatacije i njenih uticaja i posledica. Ona se zasniva na složenom identifikacionom intervjuu, analizi dostupne dokumentacije i prikupljanju podataka iz različitih izvora – navode za naš list.

Tek nakon procene, kako dodaju, izrađuje se nalaz i mišljenje koje se šalje pravosudnim organima, policiji i centrima za socijalni rad, uz detaljne preporuke za postupanje u cilju zaštite žrtava. Kako napominju, osobi za koju je pokrenut postupak identifikacije već pripadaju sva prava žrtve trgovine.

– Žrtve u svakom trenutku mogu od Centra da dobiju pismeni dokaz da su identifikovane, kako bi ga priložile organima pred kojima podnose zahtev za priznavanje određenog prava. U najvećem broju slučajeva mi se bavimo njihovim zastupanjem pred drugim organima i pomažemo im da što lakše ostvare zagarantovana prava i prevaziđu eventualne birokratske prepreke – navode iz Centra.

Na napomenu predstavnica Astre da postupku identifikacije nedostaje dvostepenost, odnosno mogućnosti podnošenja žalbe višoj instanci, Centar ističe da korisnik osim što ima pravo da zatraži od Centra preispitivanje odluke, može uputiti pritužbu na rad Centra drugostepenom organu, a to je ministarstvo nadležno za kontrolu njegovog rada, te da do sada nisu imali slučajeve da pretpostavljena žrtva traži preispitivanje.

– Naše nalaze i mišljenja su uglavnom pokušavali da ospore zastupnici trafikera, odnosno njihovi advokati i to pokušavajući da ospore da se radi o trgovini ljudima – naglašava Centar.

Još jedan problem na koji ukazuju predstavnice Astre jeste velika razlika između zvaničnog i stvarnog broja žrtava trgovine ljudima. Piskulidis ovaj nesklad objašnjava malim budžetskim sredstvima odvojenim za rešavanje ovog problema, slabim resursima koji se tiču osoblja, malim kapacitetima prihvatilišta za žrtve i konstantno oslanjanje na ekpertizu i resurse civilnog sektora.

– Kada bi pretpostavljena siva brojka od deset puta više žrtava zaista bila zvanično identifikovana, i ukoliko se osvrnemo na opisane mogućnosti Nacionalnog mehanizma za upućivanje žrtava i državnih institucija za njihovu zaštitu, teško je zamisliti situaciju u kojoj se izlazi u susret potrebama svih tih ljudi, ističe Piskulidis.

Drugi razlog je, napominje ona, neprijavljivanje slučaja.

– Mnoge žrtve nikada ne stupe u kontakt sa institucijama ili specijalizovanim organizacijama. Razlozi mogu biti mnogobrojni. Ukoliko su u situaciji akutne eksploatacije, najverovatnije su zastrašene, trpe nasilje, pretnje, ograničen im je kontakt sa spoljašnjim svetom. Ukoliko su u pitanju nekadašnje žrtve, vrlo često se dešava da nemaju poverenja u sistem, da su sekundarno viktimizirane od strane službenika ili, ako su u pitanju strane žrtve, tu je jezička barijera i nepoznavanje prava i mogućnosti, napominje Piskulidis.

Centar za zaštitu žrtava trgovine, s druge strane, upućuje na statistiku koja pokazuje da on već godinama identifikuje značajno veći broj žrtava trgovine ljudima nego što ih prepoznaju policija ili pravosuđe, što pokazuje da „ovakav sistem omogućava da veći broj ljudi dobije podršku“.

Srbija nazadovala u suzbijanju trgovine ljudima 

2022, Izveštaj o trgovini ljudima: Srbija

Trafficking in Persons Report: Serbia, State Department, July 19, 2022

Iako je Vlada Srbije preduzela neke korake u suzbijanju trgovine ljudima, ona ne ispunjava u potpunosti minimum standarda, navodi se u poslednjem Izveštaju o trgovini ljudima. Vlada je povećala izdvajanja za Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (Centar), koji je sklopio sporazume sa kompanijama za obezbeđivanje hrane, sredstava za higijenu i drugih donacija za žrtve. Formirala je i koordinaciono telo za podršku žrtvama tokom krivičnog postupka, osnovala četiri specijalne radne grupe za različita pitanja borbe protiv trgovine ljudima i imenovala zaštitnika građana za nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima.

Međutim, država nije uložila više napora u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom, čak ni s obzirom na uticaj pandemije na njen kapacitet za borbu protiv trgovine ljudima. Nije bila proaktivna u identifikovanju žrtava, a primena Standardnih operativnih procedura (SOP) za identifikaciju i dalje je neadekvatna. Centru i dalje nedostaju osoblje, veštine i sredstva neophodni za doslednu identifikaciju žrtava i koordinaciju zbrinjavanja; prihvatilište koje vodi Centar ostalo je zatvoreno jer nije dobilo dozvolu. Savet za borbu protiv trgovine ljudima nije se sastao, a Vlada nije usvojila nacionalni akcioni plan za 2021−2022. Saučesništvo u zločinima trgovine ljudima je i dalje zabrinjavajuće. Vlada nije u potpunosti zaštitila žrtve, niti u potpunosti istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Kine . Zbog toga je Srbija nazadovala i sada je na Listi za praćenje Grupe 2.

Ovaj tekst je kreiran u okviru projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022”. Stavovi koji su u njemu izraženi ni u kom slučaju ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije i Saveta Evrope.