Ekspertkinja za medicinsko pravo: Uvođenje kovid pasoša predstavlja kršenje ljudskih prava

Ona je u serijalu razgovora Destinacija o društvenim posledicama korone izjavila da se ne može sa stoprocentnom sigurnošću reći da li bi kovid pasoši za ljude koji su vakcinisani trenutno doprineli smanjenju širenja kovida-19.

Mijatović napominje da su to pitanja na koja iz medicinskih razloga trenutno nema odgovora, ali se nada da će detaljnijih rezultata biti „za godinu dana“.

Kako je predočila, osobama koje ne mogu da budu vakcinisane, kao što su mlađi od 18 godina, ne se mogu uskratiti putovanja, ograničiti i uskratiti sloboda kretanja.

Zbog nepostojanja sigurnih rezultata, uvođenje kovid pasoša diskriminisalo bi čitave kategorije ljudi, poručila je Mijatović, koja je, pored mladih, pomenula i osobe koje ne mogu da budu vakcinisane i one koji bi želeli da budu vakcinisani, ali im to nije obezbeđeno.

Podseća da pojedine zemlje nisu uspele da obezbede dovoljne količine vakcina i napominje da da se, u tom slučaju, oni koji žele da se vakcinišu, a nije im omogućeno, nalaze „pod nekom vrstom kazne“.

Na taj način bio bi stvoren „začarani krug“ u kojem bi pojedine kategotije, u slučaju uvođenja kovid pasoša, bile diskriminisane, jer bi im bila ograničena sloboda kretanja, upozorila je Mijatović.

Upitana da li bi kovid pasoši doveli do toga da ljudi, zbog poslovnih obaveza ili odmora, postanu prioritet pri vakcinisanju u odnosu na one kojima je vakcina potrebnija zbog godina ili zdravstvenog stanja, ona je odgovorila da to zavisi od toga kako država organizuje imunizaciju.

Kako je islutrovala, Izrael će vakcinisati kompletno stanovništvo, dok Francuska nije uspela da obezbedi dovoljan broj vakcina, iako su ljudi spremni da se vakcinišu.

Da li će ljudi koji koji žele da putuju biti prioritet, zavisi od strategije države i od toga da li je neka država uspela da nabavi i registruje vakcine, objasnila je Mijatović.

S druge strane, vakcine nisu obavezne, pa bi uvođenjem kovid pasoša, prema njenoj oceni, vakcinacija bila uslovljena nekim drugim pravima, na primer time da li će neko moći da zaključi ugovor, da li će moći da ode u drugu zemlju i da li su propisi zemalja usklađeni.

Ona smatra i da nema opravdanja za stanje u kojem, zbog epidemije, pacijenti koji ne boluju od kovida ne mogu da ostvare svoje pravo na lečenje.

„Jedno vreme“ smo mogli da kažemo da je baš kovid-19 prioritet, ali je tokom godinu dana morala da bude napravljena strategija koja bi razdvojila kovid i ne-kovid pacijente, naglasila je Mijatović.

Ne-kovid pacijenti su „ostali bez zdravstvene zaštite“, ukazala je ona i konstatovala da su u „najvećem problemu“ ljudi koji su bili na listama čekanja.

Njihove operacije su odložene i ne zna se kada će se ti ljudi ponovo naći na listama čekanja i koliko će ponovo morati da čekaju na operaciju, jer su sve intervencije pomerene, precizirala je Mijatović.

Prema njenim rečima, problem je i to što se ne zna da li je bilo nabavki sredstava za rad zdravstvenih ustanova sa ne-kovid pacijentima i da li su rađeni preventivni pregledi, zbog čega pacijenti žive u neizvesnosti.

Govoreći o uslovima rada medicinskih radnika u ustanovama za borbu protiv kovida i značajnom broju preminulih, Mijatović je skrenula pažnju na to da se u medijima pojavljuju kontradiktorne informacije.

„Ako tvrdimo da je nabavljeno dovoljno zaštitne opreme, kako je moguće da je toliki broj zdravstvenih radnika preminuo zbog kovida“, upitala je Mijatović.

Ona je podsetila na veliku disproporciju između broja preminulih lekara u Srbiji i Sloveniji, i postavila pitanje kako je moguće da u jednoj zemlji ima mali broj preminulih lekara, „u jednom periodu nula“, dok je u Srbiji taj broj veliki.

Prema njenom mišljenju, u pitanju je „stvar organizacije i menadžmenta određene zdravstvene ustanove“.

Ističući da bi u organizaciji trebalo da postoji strateški pristup, Mijatović je zaključila da „često lutamo od ekstremnih mera da ne treba nositi maske da se ne bi izazivala panika, da bismo došli u situaciju da treba nositi skafandere“.