Republička komisija za overu geoloških rudnih rezervi pri Ministarstvu zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja potvrdila je rezerve rude u rudniku Čoka Marin kod Majdanpeka i overila geološki elaborat za taj rudnik zlata. Prema ovom elaboratu, taj rudnik sadrži, inače, geološke, bilansne i bilanse rudne rezerve po tehnološkim tipovima orudnjenja, te njegove geološke rezerve iznose 270.776 tona rude, a bilansne, odnosno one koje se mogu profitabilno eksploatisati 220.714 tona.
– U toni te rude u proseku je 5,92 grama zlata i 40,53 grama srebra, a srednji sadržaj bakra je 2,16 odsto, cinka 0,96 i olova 0,60 procenata. Na osnovu ovoga definisane su i eksploatacione rezerve koje, u skladu sa usvojenom metodom otkopavanja, iznose 95 procenata od overenih bilansnih rezervi. To praktično znaci da iz rude Čoka Marina mogu da se dobiju 1,2 tone zlata, preko 8,5 tona srebra, 4.500 tona bakra, dve hiljade tona cinka i 1.200 tona olova . – objasnio je novinarima direktor RTB-a za razvoj Dimča Jenic.
Kako navode odgovorni u borskom kombinatu bakra odbrana elaborata o geološkim rudnim rezervama Čoka Marina obezbedila je uslove za nastavak priprema za početak eksploatacije ovog zlatonosnog ležišta u aprilu sledeće godine.
– U toku naredne nedelje počeće prerada tehnološkog uzorka rude koja ce se flotirati na dopunskom postrojenju u majdanpečkoj Flotaciji u kojoj je izgrađena posebna linija za njenu preradu do koncentrata. Kada industrijska proba bude gotova, rezultati analize koncentrata biće predstavljeni kompanijama koje su zainteresovane za njegovu preradu, a potom ce uslediti sklapanje komercijalnog ugovora sa nekom od njih i početak eksploatacije, naravno po dobijanju dozvole za izvođenje rudarskih radova. Koncentrat dobijen preradom rude „Čoka Marina“ se nece pretapati u Boru, već u nekoj svetskoj topionici koja poseduje kompletnu tehnologiju za topljenje takvog koncentrata. – objasnio je Jenić.
Osim overe geološkog elaborata za rudnik Čoka Marin, odbranjen i elaborat o geološkim rezervama u rudnim telima „T1“ i „T2“ u borskoj Jami, kojim je dokazano dokazano da ta jamska ležišta imaju ukupno 752.788 tona bilansne rude u kojoj ima 0,727 grama zlata i 2,525 grama srebra, a srednji sadržaj bakra je 1,73 odsto. Računica na osnovu preliminarne metode otkopavanja pokazala je da je reč o 650 hiljada tona eksploatacionih rezervi koje omogućavaju otkopavanje u narednih pet i po godina.
Savet za geologiju
U borskom kombinatu bakra formiran je Savet za geologiju, na čijem je čelu prof. dr Vladislav Cvetković, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Zadatak Saveta je da upućuje preporuke, donosi zaključke i savetuje generalnog direktora o pitanjima koja se odnose na sektor geologije.
– Svi znamo da ovde ima puno bakra i puno zlata. Postoje problemi niskog sadržaja i veliki deo tih problema leži, svojom suštinom, u geologiji. Onako kako ih budemo rešavali, tako će se nadovezivati sve bolja rešenja u rudarstvu, zaštiti životne sredine, metalurgiji i ostalim sektorima – rekao je na prvoj sednici Saveta, predsednik prof. dr Vladislav Cvetković, podvukavši da rude ima, da postoje dokumenta i overene rezerve koje se mere milionima tona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
