Eksploatacija više od 150 miliona migranata

Spektakularni rast kineske ekonomije počiva iskorišćavanju više od 150 miliona migrantnih radnika koji žive i rade u užasnim uslovima, saopštila je Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel u novom izveštaju koji poziva kinesku vladu da učini više za gradsku nižu klasu. Optužbe za jako raširenu diskriminaciju i zloupotrebe ljudskih prava usledile su u osetljivom trenutku za Peking, koji pokušava da poboljša svoju međunarodnu sliku uoči Olimpijskih igara naredne godine, kroz reforme obrazovnog i socijalnog sistema.
U izveštaju Amnesti internešnela kaže se da migraciona populacija nema udela u ekonomskim i socijalnim dobitima Kine, zbog njhovog nejasnog pravnog statusa koji ih čini podložnim eksploataciji, bilo od strane poslodavaca, policije ili lokalnih zvaničnika. Migranti koji dolaze iz siromašnih kineskih zajednica u urbane centre u potrazi za poslom, često nemaju adekvatnu zdravstvenu negu, plate im se ne isplaćuju mesecima, dok rade prekovremeno u opasnim i nezdravim uslovima. „Kinesko takozvano ekonomsko čudo dolazi kao užasna ljudska cena – ruralni migranti žive u gradovima gde na radnim mestima doživljavaju najgore oblike zloupotrebe ljudskih prava“, izjavila je Katerin Baber, predstavnik Amnesti internešnela za Azijsko-pacifički region.
U izveštaju na 42 strane navodi se da Kina prolazi kroz najveću mirnodopsku migraciju u svetu. Od 1980.-tih, broj migranata se povećao od dva na čak 200 miliona. Do 2015. procenjuje se da će taj broj biti i 300 miliona.
U mnogim gradovima, naročito oko delte Biserne reke, migranti već čine većinu stanovništva. Ali većina njih nemaju osnovne uslove za život, medicinsku negu i obrazovanje jer mogu samo da se registruju kao privremeni stanovnici. Mnogi od nih imaju ilegalni status, što im predstavlja poteškoću pri nalaženju posla.
Amnesti internešnel kaže da radnici u fabrikama na jugu Kine obično rade više od 12 sati, sedam dana u nedelji, sa samo jednim danom odmora mesečno. U izveštaju se navodi slučaj dvadesetogodišnje gospođe Zang koja je radila u devet fabrika za četiri godine. Ona navodi da su neke njene kolege čak padale u nesvest od umora. Njihovi uslovi za život su takođe užasni. Imaju veoma malo ili čak nimalo pristupa zdravstvenoj nezi, jer veoma male povrede ili bolest mogu finansijski da ih unište. U izveštaju se navodi da se neki migranti sami leče jer nemaju novca za bolničke račune. Školovanje je takođe skupo. Procenjeno je da čak 20 miliona dece ostaje na selu sa bakama i dekama i svojim rođacima.
Portparol kineske vlade priznao je da je „neosporno u nekim mestima bilo zloupotreba ljudskih prava“, što je rezultat brze industrijalizacije i urbanizacije zemlje. Portparol Ministarstva inostranih poslova Kin Gang je, međutim, odbacio izveštaj Amnesti internešnela kao neosnovan. Kina oduševljeno pokazuje da njen socijalni sistem napreduje zajedno sa ekonomskim razvojem. Od početka godine Kina je takođe smanjila ograničenja za strane novinare, koji sada putuju u provincije bez posebnih dozvola lokalnih vlasti.