Šta čeka vozače električnih trotineta: Nove mere kao vid destimulacije

Iako su električni trotineti pre toga u zakonu bili skoro nevidljivi, novim izmenama donešena su mnoga ograničenja i pravila, pa čak i novčane kazne za kršioce istih.  Saobraćajni inženjer Igor Velić smatra da su ove mere samo vid destimulacije.

Prema novim izmenama, električni trotineti će morati da imaju posebne nalepnice, a njihovi vozači u obavezi su da nose svetleće prsluke i zaštitne kacige.

Predloženo je da se električni trotineti voze u posebnim trakama namenjenim za bicikle, a u odsustvu istih, moraju se voziti na kolovozu u širini od najviše jednog metra od desne strane ivice.

Ako se električni trotinet, ili električni bicikl, voze u stazi namenjenoj za pešake i bicikliste, ne smeju preći brzinu od 35 kilometara na sat.

Novim izmenama se takođe i propisuje da lica mlađa od 14 godina ne smeju da voze električna vozila na javnim putevima.

Vozač lakog električnog vozila koji je napunio 18 godina može da se kreće kolovozom na putu na kome je brzina kretanja ograničena na najviše 50 kilometara na sat.

Izmene ovog zakona je Vlada usvojila još u julu prošle godine, a u avgustu su bile u skupštinskoj proceduri.

Kazne za nepoštovanje ovih pravila biće novčane, a kretaće se od 100.000 do 120.000 dinara, ili zatvorska kazna od 30 dana.

Za vožnju nedozvoljenom površinom kazna je u iznosu od 10.000 dinara. Ista kazna važi i za vožnju bez osvetljenja ili bez svetloodbojnog prsluka, a za teže prekršaje predviđeno je i oduzimanje električnog vozila.

Igor Velić, saobraćajni inženjer i predsednik udruženja „Sigurne staze“, navodi da su ove mere vrlo destimulišuće, odnosno da smatra da je poenta svih ovih mera da se električna vozila sklone sa ulice.

„Ova izmena zakona je zakucala ekser za razvoj mikromobilnosti u Srbiji. Ako pričamo o Evropi, mi smo jedna od retkih zemalja koja nema podsticaj za razvoj mikromobilnosti. To se vidi iz izjava čelnika Ministarstva unutrašnjih poslova i iz izjava mojih kolega iz Agencije za bezbednost saobraćaja. Oni su poprilično negativno nastrojeni ka svim ranjivim kategorijama, ne samo prema vozačima električnih trotineta, već i prema deci, biciklistima i osobama sa invaliditetom“, kaže Velić.

Velić objašnjava kako postoji neka vrsta animoziteta prema ugroženim grupama u saobraćaju i iz saobraćajne struke, ali i od strane nadležnih institucija.

„Oni su uspeli prethodnih godina da stigmatizacijom i narativom od strane profesora na Saobraćajnom fakultetu, stigmatizuju decu i pešake. Kada su sa njima završili na red su došli vozači električnih trotineta. U tom smislu ne žele da ih vide na ulicama, što možemo videti po infrastrukturi Beograda, gde ima sve manje trotara i biciklističkih staza, na ovaj način oni sklanjaju decu i pešake sa ulica. To je direktna odgovornost kreatora saobraćajne politike“, navodi Velić.

„Glavnu ulogu za električne trotinete je imao MUP“

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Komitet za bezbednost saobraćaja medijski su gurali predloge novih mera za električne trotinete, a jedini su se protiv ovih mera pobunili jesu biciklistička udruženja i udruženje „Sigurne staze“, kako kaže Velić.

„Kada se neko novo vozilo definiše u naš pravni sistem, to vozilo mora da bude definisano da ispuni standard bezbednosti, i da vozači tih vozila, u ovom slučaju električnih trotineta, budu bezbedni u saobraćaju. Drugo je kako to vozilo utiče na ekosistem, a treće je kako to utiče na privredu i ekonomiju neke zemlje. Da bi se vozilo definisalo mora da ispuni ova tri kriterijuma. Oni su ovim izmenama ugrozili bezbednost i uništili privredu, onemogućili su da to vozilo doprinese ekosistemu, da smanji gužve u saobraćaju i da reši problem parkiranja vozila“, navodi Velić.

Samtra da je problematično što lica mlađa od 18 godina ne mogu da voze električne trotinete, jer je infrastruktura takva da čak i kad ima biciklističkih staza, one nisu umrežene sa celim gradom, zbog čega će ova lica uvek biti u prekršaju.

Velić dalje navodi da je veliki problem što kreatori saobračajne politike ulicu vide samo kao prostor za kretanje motornih vozila, a da je ona po definiciji osnovni arhitektonski prostor grada, i kao takva pripada i pešacima i vozačima.

Kacige i prsluci kao novi vid destimulacije

Na nivou Evrope i Amerike istraživanja su pokazala da je nametanje kaciga i prsluka destimulišuće za bicikliste, odnosno da smanjuje njihovo učešće u saobraćaju. Sa druge strane, njihova bezbednost raste njihovom infrastrukturom, odnosno biciklističkim stazama, kao i povećanju broja biciklista, objašnjava Velić.

„Ovim destimulisanjem vozača električnih trotineta, odnosno nametanjem nošenja kaciga i prsluka, vi ugrožavate njihovu bezbednost u saobraćaju. Teško je obezbediti kacige i prsluke, a to narušava i renta sistem. Kada uvedete kacige i prsluke to ugrožava operatere koji se time bave, uništava se jedna privredna i ekonomska delatnost“, kaže Velić.

Obzirom da su ove mere najavljene krajem avgusta, rok za njihovo usvajanje ističe 6 meseci od donošenja predloga. Još uvek nije krenula naplata taksi, ni izdavanja posebnih nalepnica za elektronske trotinete.

Velić smatra da će se usvajanje izmena ovog zakona prolongirati zbog formiranja nove Vlade.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva. 

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinasiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.