Elektronske ankete o stručnom usavršavanju

Baza otvorenih podataka, koju je Ministarstvo uspostavilo prošle godine, sada će biti nadograđena, a jedna od novina je da će nastavnici sami moći da unesu podatke o broju sati stručnog usavršavanja, koje dobiju nakon pohađanja seminara, kao i da te programe ocene popunjavanjem elektronske ankete.

Pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov podseća da su dosad nastavnici morali da popunjavaju „papirnu“ anketu po završetku seminara i to pred realizatorima programa stručnog usavršavanja, što je moglo uticati na njihovu objektivnost.

– Novina je i što će se u informacionom sistemu prvi put pojaviti i podaci o predškolskim ustanovama u čemu imamo pomoć UNICEF-a, a planiramo da prikupimo podatke i o naučnoistraživačkim organizacijama. Trenutno podatke u informacioni sistem unose privatne visokoškolske ustanove, s obzirom da smo dosad imali samo registar osnovnih i srednjih škola i državnih fakulteta, sa čitavim nizom informacija, od broja i lokacija škola, stručne spreme nastavnika, broja i strukture odeljenja, koliko đaka uči po individualnim obrazovnim planovima… – kaže Šuvakov.

Zaposleni koji su u školi održavali informacioni sistem dosad nisu bili plaćeni, a jedna od ključnih promena je što je novim cenusom predviđen određeni procenat angažovanja po tom osnovu i to proporcionalno broju odeljenja za koje je osoba zadužena. Ako, recimo, škola ima 50 odeljenja, plata administrativno-tehničkog radnika biće 20 odsto veća, a ako u tako velikoj školi budu angažovane dve osobe, one će imati za 10 odsto veću zaradu. Na ovom poslu mogu da budu angažovani svi koji imaju kvalifikacije za administrativno-tehničkog radnika, uključujući i nastavnike sa nepunom normom. Odluku kome će poveriti taj posao donosi direktor škole, koji kao ovlašćeno lice odgovara za tačnost podataka.

Zahvaljujući otvorenim podacima, javnost je prošle godine prvi put imala priliku da vidi koliko po školama ima tehnoloških viškova i slobodnih radnih mesta. Imena zaposlenih su bila zaštićena, ali je zato bila „vidljiva“ njihova stručna sprema i norma sa kojom rade. Škole trenutno te podatke unose i oni će vrlo brzo biti na portalu, nakon čega sledi preuzimanje po identičnoj proceduri kao i lane: najpre se angažuju tehnološki viškovi, potom zaposleni sa takozvane liste B, koji su zasnovali radni odnos sa nepunom normom, a ako ni među njima nema odgovarajućih profila, direktor raspisuje konkurs.

– Sindikati su takav mehanizam preraspodele prošle godine ocenili kao odličan, a ove godine ministar prosvete je najavio da će kontrola biti pojačana kako bi se sprečile eventualne nepravilnosti. Na nivou školskih uprava postojaće i ove godine posebne komisije koje će sve to pratiti, a u njima će biti i predstavnici sindikata – objašnjava Šuvakov.

Na pitanje kada će elektronski dnevnik biti standard u svim školama, Šuvakov kaže da je tema za diskusiju da li roditelji treba da imaju uvid u te podatke, ali da je svakako važno da oni budu pohranjeni na jednom mestu. Na osnovu toga, objašnjava, mogu se preduzimati mere za sprečavanje osipanja iz obrazovnog sistema, moguće je evaluirati sistem, ali i pojedince.

– Ako, recimo, imate ocene iz matematike u svim razredima i rezultate sa završnog ispita, vi možete da evaluirate ne samo učenika već i nastavnika koji ga je ocenjivao. To državi daje mogućnost da radi evaluaciju svojih zaposlenih po pitanju ocenjivanja, ali i da uvede bolju disciplinu u ocenjivanju – navodi samo neke od benefita elektronskog dnevnika.

Na pitanje da li je za uspostavljanje informacionog sistema bila potrebna dobra volja, s obzirom da su sredstva za ovu namenu pre mnogo godine stigla i potrošena na druge stvari, Šuvakov odgovara da je trebalo promeniti odnos prema podacima. Zvuči neverovatna izjava sindikata da je tek bivši ministar Srđan Verbić „uspeo da ih prebroji“

– Podaci su važni za bilo koje donošenje odluka, ali dva ključna elementa su da oni moraju biti pouzdani i mašinski obradivi. Strateško planiranje je nemoguće u bilo kom sektoru bez podataka, pa tako i u obrazovanju. Cela priča o informacionom sistemu nije priča o informacijama već da se ti podaci koriste kako bi se odluke donosile na osnovu empirijskih podataka, a ne na osnovu ličnih utisaka. Moje mišljenje je da su promene često rađene, a da nisu bile bazirane na podacima – ističe Šuvakov.

Podaci o đacima čekaju izmenu zakona

On ističe da je informacioni sistema osmišljen tako da može da se menja i nadograđuje. Naredni korak biće prikupljanje podataka o učenicima, a preduslov za to je da se promeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kako bi Ministarstvo prosvete moglo da vodi te evidencije.

– Trenutno je dozvoljeno prikupljanje podataka koji se tiču završnog ispita, a kada baza bude kompletna, to će biti dragocene informacije koje će pomoći da se detektuju anomalije i predlože mere za poboljšanje kvaliteta obrazovnog sistema – kaže Šuvakov.

Tekst objavljen u okviru dodatka Danas Škola.