E-sport u ekspanziji i u Srbiji – ne pravi razliku između muških i ženskih gejmera

Ako su vam ovi termini i mnogi drugi poput dropovanja, itema i Aghanim sharda nepoznati, objašnjenja ćete teško naći na internetu, jer su ovi pojmovi rezervisani samo za pasionirane gejmere, a sve novosti iz sveta elektronskog sporta nerazumljive su onima koji sa njim nemaju dodirnih tačaka.

Elektronski sport kao grana gejminga odavno je zavladao svetom, a u poslednjih nekoliko godina dobija na popularnosti i u Srbiji.

O razvoju elektronskog sporta i profesionalnim bavljenjem istim, razgovarali smo sa osnivačem esport udruženja X25 i gejmerom Igorom (Jasonom) Đuričićem koji objašnjava da u elektronski sport spadaju sve igrice koje podrazumevaju PVP mod (Player versus Player), odnosno igrice u kojima se igrači takmiče jedni protiv drugih.

Kada je i kako došlo do razvoja gejminga?

– Prvo je krenuo da se razvija od igrica u kojima igrač igra protiv kompjutera, da bi posle preraslo u igrice koje imaju multiplejer mod. Onda su počele da se otvaraju igraonice gde su se igrači takmičili jedni protiv drugih. Ipak, gejming je širi pojam zato što obuhvata mnogo više od elektronskog sporta. On je samo grana gejminga koja je u neverovatnoj ekspanziji zato što ima mnogo više struktura za medijsku i marketinšku podršku, pre svega u vidu profesionalnog bavljenja time.

Šta je potrebno da neko postane profesionalni gejmer?

– Po mojoj proceni otprilike za jednog  igrača treba oko 2 godine da dođe do top 500-1000. Kad se dođe do nekih top 500 tu kreće druga priča. Kreću da vas prepoznaju klubovi i ako igrate dobro, možete da budete kontaktirani i plaćeni za učestvovanje u nekom timu na primer. Kad krenu da se profesionalno bave time oni moraju da odvajaju više vremena, moraju da budu u kontinuitetu sa ostalim igračima sa kojima igraju. Kao i u svakom sportu, najbitnije je da imate talenat i upornost. U gejmingu ima i ta psihološka komponenta, u smislu toga koliko se igrač nervira, i to dosta utiče na to da li će biti izabrani i da li će im neko dati šansu. Personaliti je vrlo bitan.

Da li se može reći da je igranje kompjuterskih igrica sport?

– Igrači bukvalno rade sve isto što i sportisti, samo eto nemaju taj kardio-vaskularni deo, mada ima debata i oko toga da i tu postoji refleks, fizičko trošenje i tako dalje. Paralela sa klasičnim sportom je i to da se oni  takmiče jedni protiv drugih, moraju da imaju određeni talenat ili skill (veštinu), imaju potpisane ugovore koji su na zapadu trenutno veći i od nagrada u tenisu ili košraci. Na primer, nagradni fond za Dotino takmičenje (Dota International), prevazilazi 25 miliona dolara.  Osim toga oni moraju da u samoj igri imaju isto što i sportisti, da imaju timsku sinergiju, određenu ulogu, da se zna strategija tima. Takođe, igrači se sprmaju tako što gledaju tuđe gejmove i analiziraju ih.

U kojoj meri su žene zastupljene u elektronskom sportu?

– Ima, ali jako malo u profesionalnim ugovorima. Njih ima dosta u Hearthstone-u i u igricama koje su onako malo smirenije, i tamo gde ima malo više logike. Uglavnom se ženski svet bavi strimingom. Znači snimaju sebe kako  igraju. To je neka vrsta e-šoua. Imate i kod nas gomilu strimera koji se profesionalno bave time.

Da li se igrači specijalizuju samo za jednu igricu, ili se mogu takmičiti u više različitih?

– Odmah ću da povučem paralelu sa sportom, i da kažem da li jedan košarkaš može da se bavi fudbalom? Teško. Ako neko igra LoL dve godine, on može da se prebaci na Dotu, ali teško je nekom igraču kada prođe nekoliko godina u jednoj igri, da pređe na neku drugu. To je skoro nemoguće.

Kako ste se, kao gejmer, umesto profesionalnog bavljenja esportom odlučili da pokrenete udruženje?

– Prvo sam igrao američki fudbal, još davne 2007. godine, a kasnije sam krenuo da igram malo LoL (League of Legends). U jednom trenutku sam bio, pa na granici profesionalnog igrača, i kad sam video da bi bilo korisno kreirati nešto što bi bila podloga momcima da rade ono što bih ja želeo da radim, video sam u tome potencijal ne samo u smislu biznisa, nego i u smislu da jednostavno pomognem nekom. Mi smo najstarija esport organizacija kod nas koja je ponudila tada profesionalne ugovore igračima koji su se bavili LoL-om. Tako da mi je zaista bilo drago što smo mi iz X25 pvi pokrenuli to. Danas igram mnogo manje, ali da, ja sam gejmer.

U kojim se sve igricama udruženje X25 takmiči?

– X25 trenutno ima profesionalni tim u LoL-u, Doti, i imali smo do skora u igrici Fortnite. Glavna igra je trenutno LoL, jer je najpopularniji, najviše para je u njemu i prvi je eksplodirao na esport sceni. Na predstojećem takmičenju(EBL-esport Balkan liga) koje organizuje Fortuna, mi iz X25 nastupamo uz još neke ekipe kao što su Crvena zvezda i Asus.  Nakon te lige, dve najbolje ekipe, iz finala odlaze u Evrope u i takmiče se u EU Masters ligi, koja okuplja najbolje ekipe u Evropi.

Koji su najjači timovi u Evropi?

– Najjači u Evropi su jedna liga iznad njih koju organizuje kompanija Riot, koja je i napravila LoL, i u njoj igraju franšizirani timovi. To su timovi koji su zaključani. Tamo postoji 10 timova koji se ne menjaju uopšte, nema ispadanja. Ali generalno gledano esport nije vezan za zemlje. I mi u našoj organizaciji nemamo samo igrače iz Srbije, imamo i jednog Makedonca i 2 Bugarina. To je dobro zato što se tako i publika pravi. Neko iz Srbije može da navija za neki tim koji nema veze sa Srbijom, kao što i neko iz inostranstva može da navija za nas. Esport nema granica, tu se ne vidi ko protiv koga igra. Svi su oni u gejmu isti, tamo nema razlike.

Kakva je perspektiva elektronskog sporta u Srbiji?

– Iako kasnimo u odnosu na svet, trenutno je esport u rapidnoj ekspanziji. Pojavljuje se tu sve više timova i organizacija i ulaže se sve više novca. Pojavljuju se reklame na televiziji, organizacije koje su spremne da sponzorišu i ulažu ne samo u porfesionalne timove nego u esport generalno, u lige i igrače. Naši timovi učestvovali su i na evropskim turnirima i ima dosta naših igrača koji su otišli u druge timove u raznim delovima sveta. Doći ćemo do nekog globalnog nivoa, ali prvo treba dosta žrtve, dosta novca i upornosti. Ja ne mislim da je to nedostižno, već da je to izuzetno realna stvar.