"Elita" neznalica sa lažnim titulama je uništila sistem vrednosti

Mladi, ma koliko se trudili i učili, ne mogu da obezbede sebi sigurnu budućnost – bar ne u Srbiji. Ni u belom svetu ih ne čekaju ruže, s obzirom na ogroman broj ekonomskih migranata koji kucaju na vrata razvijenih zemalja. Prirodno je da mladi žele da naprave od svoje zemlje pristojno mesto za život.

Ipak, nisam optimista u pogledu efekata ovih protesta. Mislim da su zakasneli. Pojavili su se kao reakcija na održane predsedničke izbore i najveći broj zahteva, koliko sam pratila, odnosi se na izborne uslove (izborni spiskovi, medijsko praćenje izbora, neregularnosti, nefunkcionisanje regulatornih tela…). Koliko god da je kratak rok bio od raspisivanja do samih izbora (samo mesec dana) trebalo je demonstracijama ili na drugi način reagovati pre samih izbora. Pod opštom medijskom blokadom, zloupotrebom institucija i ostalim navedenim problemima, rezultat izbora uopšte nije iznenađujući. Akademski građani bi morali pored stručnih znanja da svojim dugogodišnjim obrazovanjem steknu i socijalne kompetencije, i da svoje učešće u javnom životu, ili bar izlazak na izbore, ne smatraju bavljenjem „prljavom politikom“ koja njih ne interesuje, već nečim što je za njih od životne važnosti da bi normalno mogli da se bave svojom profesijom. Na nedavne izbore u Holandiji je izašlo preko 80 odsto građana, a u Francuskoj preko 70 odsto, jer građani ne žele da svoje živote prepuste „prodavcima magle“. Žele državu koja funkcioniše i koja pruža jednake mogućnosti svim građanima.

Četvrt veka propadanja neminovno je dovelo i do urušavanja obrazovnog sistema. Poplava lažnih diploma i doktorata, i nereagovanje akademske zajednice na to dovoljno govori o visokom obrazovanju. Pomenuću samo birokratski ping-pong između KONUS-a (Zajednica univerziteta), univerziteta i fakulteta oko nadležnosti u pogledu lažnih doktorata, aferu „Indeks“… Kako će nastavnici koji učestvuju u sticanju lažnih diploma, ili drugi koji ne reaguju na nemoral svojih kolega, podržati studente koji žele da svoju budućnost zasnuju na poštenom radu i znanju?

Studentski protest 1996. vodili su najbolji studenti i podržali su ih njihovi nastavnici. To je bio početak četvorogodišnje borbe za promene, u mnogo težim okolnostima sankcija i ratova. Ostvarena je glavna parola protesta „Gotov je“. I šta nam se posle dogodilo? Što reče moja koleginica Srbijanka Turajlić, problem je u jednom jedinom slovu – trebalo je da bude „GotovO je“. Otišao je jedan čovek, a vratili su se svi njegovi, koji sada uživaju bezrezervnu podršku velikih sila i Evrope. Naučili su lekciju.

Zato je preko pola miliona mladih ljudi sa visokim kvalifikacijama otišlo iz Srbije i uspešno nastavilo svoje živote širom sveta. Nisu se plašili zdrave konkurencije svesni svojih kvaliteta, i uspeli su. Želim im svu sreću. Ovu elitu zamenila je „elita“ neznalica sa lažnim titulama koja je uništila sistem vrednosti.

Još nešto – protesti pre 20 godina bili su STUDENTSKI I GRAĐANSKI. Gde su roditelji ovih studenata? Imaju li pravo da ćute obeshrabreni svojim neuspešnim životima? Valjda je iskonski prirodni nagon briga za svoje potomstvo?