Navijači iz Surdulice, nakon što je svoj nastup u zvaničnoj konkurenciji maestralno završio orkestar Elvisa Ajdinovića, povukli su se u bazu bašte Hotela „Zlatna truba“. Počinje vreme neizvesnosti. Mobilni telefon predsednika surduličke opštine Novice Tončeva neprestano zvoni.



– Polako ljudi, popijte pivo. Zamezite nešto. Biće vam potrebna snaga za ovu noć – obraća se gostima Tončev. U navijačkom autobusu koji je iz Surdulice došao u Guču su odbornici lokalne skupštine, funkcioneri, obični građani, novinari…

Ajdinović je u konkurenciji 18 orkestara nastupio četvrti, iza njega još četrnaest. Okolo prašte na sve strane trube. Za svakim od pedesetak stolova po neko veselje. Neumorna plesačica za susednim stolom prekraćuje dvočasovno iščekivanje. A, onda je Tončevu zazvonio telefon.

– E, sada će nas da veseli prva truba ovogodišnjeg sabora. Elvis je pobedio – obraća se navijačima predsednik surduličke opštine. Novinaru Danasa poručuje: „I ti bi kao mnogi moji prijatelji iz Srbije izgubio opkladu jer si sumnjao da će Elvis pobediti“.

Pravo sa ceremonije dodele priznanja sa u baštu „Zlatne trube“ stiže Elvis sa svojim orkestrom. Za njime i dvadesetak domaćih i stranih novinara i fotoreportera.

– Konkurencija je bila žestoka. Čestitam svim kolegama, ali i samom sebi jer mislim da sam zaista zasluženo pobedio – kratko kaže Elvis.

Stižu i članovi žirija. Kroz buku čuje se njihovi utisci da su ove godine „imali izuzetno težak zadatak“. Ovogodišnjeg majstora, došao je do pozdravi dragačevski majstor za sva vremena i komšija Boban Marković. Skida kožnu jaknu i u majci Rolingstonsa nazdravlja sa Elvisom.

– On je izvorni talenat. Ako ovako nastavi mogao bi da me i prevaziđe u dogledno vreme – kaže Boban koji je u vreme zasedanja žirija sa orkestrom koji predvodi njegov sin Marko imao spektakularni nastup.

Pred članovima žirija Novica Tončev vadi dodatak Danasa o 51. Saboru trubača i pokazuje tekst u kome je prognozirao Elvisovu pobedu. „Kao privrednik, a manje političar, prepoznajem ljude koji mogu da ostvare uspeh. Elvisa sam hrabrio samo da odsvira najbolje što ume i on je to uradio. Zahvaljujući njemu ime našeg grada preko trube i Guče sada je prepoznatljivo u celom svetu“, obraća se Tončev članovima žirija.

– Ovo je malo ko očekivao. Znali smo da je jedan od favorita, ali ne i da će pobediti. Ovako, sada smo na putu afirmacije naše varoši dobili još jedan poen. Surdulica je to zaslužila posle „Vlasinskog leta“ i svega što je urađeno u poslednje tri godine – objašnjava Biljana Nikolić direktorica Turističke organizacije u Surdulici.

Čestitke sa svih strana od gostiju iz Šapca, Trebinja, Novog Sada. Englez sa fotoaparatom pokušava kroz gužvu da se probije i slika sa Elvisom. Usput slika Surduličanina Stanka Dobrića koji na glavu stavlja kriglu piva i veseli se sa njom. Zbunjenom Englezu poručuje: „Ako daš pare, možeš da me slikaš i kad stavim punu gajbu piva na glavu“.

Na 51. Saboru trubača orkestri sa juga Srbije u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji osvojili su ukupno sa Elvisovom zlatnom trubom sedam priznanja. U juniorskoj konkurenciji pobedio je orkestar Vladimira Ivanovića iz Zagužanja, koji se do sada takmičio samo u pionirskoj konkurenciji.

I ovogodišnji sabor zaokružuje fenomen trubaštva sa juga Srbije. Vladičin Han – selo Prekodolce – Zagužanje – Surdulica. U tom famoznom četvorouglu funkcionišu ljudi koji su planetarnog kapaciteta kada je u pitanju trubaštvo kao zanat i egzistencijalni poziv.

Boban Marković je iz naselja Kalimance u Vladičinom Hanu osvojio trubačku planetu. Iz Prekodolca na samo nekoliko kilometara od Hana na saboru je pobeđivao Junuz Ismailović, a potom Osman, pa Slobodan Salijević. A, tek na nekoliko kilometara prema Surdulici od Prekodolca je selo Zagužanje u kome ima čak 24 registrovana orkestra. Svaka kuća ima po jednu trubu. Nezvanično u ovom selu sa oko dve hiljade stanovnika ima čak 30 orkestara. To je neka vrsta trubačkog „džuboksa“ koji radi 365 dana u godini.

– Ovo je geografsko genetski nakađen prostor da ima najbolje trubače. Nema regiona u Srbiji i svetu gde na tako malom prostoru ima toliko majstora trube. To je neka vrsta usmene akademije trube sa kojom se ovi ljudi rađaju – objašnjava ovaj fenomen Dragorad Stanić, novinar i fotoreporter iz Vranja koji godinama prilježno prati sva događanja sa i oko Guče.

Prošle godine svečani doček Vranjanci su priredili Ekremu Mamutoviću. Ove godine svi majstori će se sakupiti u centru Surdulice da pozdrave Elvisa Ajdinovića. I tako do sledećeg saborisanja kada će ponovo jug Srbije biti u centru pažnje po lepim vestima i veselju. Bar nakratko da novinske naslove o siromaštvu i ekonomskim i drugim problemima zamene one drugačije priče za koju su najzaslužniji trubači.

Izjednačen kvalitet Zapada i Juga

Jedan od članova žirija na 51. Saboru trubača u Guči bio je i profesor trube sa Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu dr Mladen Đorđević koji već deset godina prati sa stručne strane kvalitet iskazanog muzičkog umeća. Kao glavnu karakteristiku ovogodišnjeg sabora on navodi činjenicu da se pojavilo čak pet novih orkestara.

– To je dobar znak za budućnost ovog takmičenja. Zato je i žiri bio jednoglasan da drugu i treću nagradu dodelimo upravo orkestrima koji se po prvi put pojavljuju u Guči – navodi za Danas Đorđević.

On navodi da je došlo do „ujednačavanja stila i čistote sviranja što trubače iz Srbije razlikuje i daje prednost u odnosu na orkestre iz Makedonije, Rumunije i Bugarske“.

– Dobro je i što oni iz južne i trubači iz zapadne Srbije uspevaju da sviraju i jedno i drugo i na taj način uprkos razlici u mentalitetu i geografskom poreklu trubačkog majstorstva postižu napredak koji je uočljiv i koji je dragocen za kvalitet koji svake godine slušamo u Guči – ocena je dr Mladena Đorđevića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari