Emina Erdogan: Rasipno skromna

Njih dve su mališanima podelile poklone, a štićenici doma izveli su za njih kratak program.

Supruga turskog predsednika tvrdi da živi skromnim životom u skladu sa strogim muslimanskim vrednostima, ali brojne fotografije i pisanje mnogih medija to demantuju. Na meti brojnih kritika Emina Erdogan se našla zbog sklonosti ka rasipništvu kada je u pitanju ljubav prema skupoj dizajnerskoj odeći, cipelama i antikvitetima. Porodica Erdogan je brojnim kritikama bila izložena i zbog ekstravagancije i velelepne „Bele palate“ u Ankari, predsedničkog kompleksa sa najmanje 1.150 soba, čija je izgradnja koštala 615 miliona dolara, a samo račun za struju navodno mesečno premašuje 500.000 dolara. Turske vlasti, naravno, pokušavaju da poprave njen imidž pa je u novinama prikazuju kao štedljivu, predanu i ekološki osveštenu domaćicu koja upravlja kuhinjom u predsedničkoj palati.

Emina Erdogan (devojačko prezime Gulbaran) rođena je 16. februara 1955. godine u Uskudaru, velikom, gusto naseljenom području Istanbula. Arapskog je porekla, bila je najmlađe dete i jedina ćerka u porodici s petoro dece. Pohađala je Mithat Pasa Aksam umetničku školu, koju je napustila pre mature. Kada je imala 15 godina, stariji brat Husein zabranio joj je da napušta kuću jer to ne priliči devojkama njenog uzrasta. Bila je članica „Asocijacije idealističkih žena“, na čijem je jednom skupu upoznala i svog budućeg muža. Venčali su se 1978. godine, uz veliki otpor njegove majke koja je insistirala da joj sin oženi devojku potpuno pokrivenog lica, na šta ona nije pristala. Imaju četvoro dece, dve ćerke i dva sina. Prijatelji je opisuju kao čvrstu, inteligentnu i duhovitu osobu koja igra vrlo važnu ulogu iza scene. Gospođa Erdogan u javnosti nosi hidžab, voli da čita, pliva, vozi i sluša tursku klasičnu muziku. Godine 2010. dobila je nagradu Nishan-e-Pakistan kao priznanje za lične napore na prikupljanju pomoći i pomaganju žrtvama poplava u Pakistanu.

U februaru 2011. uručena joj je nagrada „Prix de la Fondation“ Crans Montana Foruma, za njen rad o položaju žena u islamskom svetu. Prilikom dodele ove nagrade izjavila je da smatra da sve žene na svetu zaslužuju sva socijalna i politička prava. Međutim, nekoliko godina kasnije promenila je stavove po tom pitanju – 2016. je njena izjava da su „haremi osmanskih sultana bili škole za članove dinastije i obrazovne institucije koje su žene pripremale za život“ odjeknula u turskoj, ali i svetskoj javnosti.