Emisija NDNV o novinarskom kodeksu: U Srbiji postoji organizovano zagađivanje javnog prostora

„Tabloidi postoje svuda u svetu, ali samo kod nas oni su miks političkih i estradnih tema koje se tretiraju i u ostalim velikim medijima. I to je naša sramota“, rekla je Kleut u sinoćnoj onlajn emisiji „Kodeks u karantinu“ Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Ona je ukazala da su tabloidi građanima dostupniji jer koštaju vrlo malo, čemu doprinosi novac koji dobijaju iz javnih fondova, pa stoga i imaju najveći tiraž.

Kleut je upozorila da je aktuelna pandemija korona virusa još više usložila ulogu medija, radi poplave lažnih vesti i teorija zavere, zbog čega se „ulazi u tešku borbu za Kodeks, za novinarstvo, ali i za javno zdravlje“.

„Kako pandemija traje, stalno imamo porast broja tekstova koji donose pseudo-naučne vesti, odnosno teorije zavere. U situaciji kad je ugroženo javno zdravlje, to je veoma opasno, a institucije ne reaguju“, navela je ona. Dodala je da je zabrinjavajuće što mediji koji često krše novinarski kodeks dobijaju redovno sredstva iz državnog budžeta.

Prema njenoj oceni, „zbog masovnog kršenja novinarskog Kodeksa od strane tabloida, ali i velikih nacionalnih televizijskih emitera“, medijska slika u Srbiji kao i slika novinarske profesije „deluje stravično“.

Novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza poručila je da ni jedan novinar ne sme nikad da zaboravi za koga zapravo radi.

„Novinari rade za građene i građanke, za malog čoveka. Sve što je protiv interesa građana i ljudskih prava je nešto što se ne radi. Ako to radiš, onda si ‘prodao dušu đavolu’, pa ćeš snositi i određenu vrstu posledica. Ne moraš da znaš ni kodeks, ali moraš da znaš za koga se boriš. Ti nisi radnik partije, niti vojnik, već službenik čoveka, službenik građana“, navela je Skrozza.

Ona je ocenila da su tabloidi u Srbiji „glasnogovrnici vlasti“ i da dobijaju ogromne pare iz lokalnih budžeta, „umesto da se taj novac dodeljuje lokalnim medijima koji crkavaju pod različitim pritiscima“.

„Glavni problem je u tome što naši čitaoci ne mogu da procene šta tu valja, a šta ne valja. Naši građani nisu medijski pismeni da bi pratili ozbiljne medije, a tabloidi podilaze najnižem u ljudima“, rekla je ona.

Skrozza je ukazala i na drastične primere diskriminacije u medijima u jeku pandemije kada su medijskom linču bili izloženi najpre gastarbajteri, potom stariji sugrađani zatečeni na ulici u vreme karantina, a sada su to oni koji se vraćaju s letovanja.

„To je kampanja koja može da dovede do otvorene mržnje. S druge strane, od marta traju i nadrilekarske i teorije zavere, a posebno tabloidi citiraju ljude sa takvim idejama, što je veoma opasno po javno zdravlje“, upozorila je ona.

Skrozza je navela da su mediji ipak „samo ogledalo jednog društva“ i da bi samo reforma društvenog sistema mogla da donese i promene u medijima.

„Mi imam društvo funkcionalno nepismenih ljudi koji su sami skloni i jakim rečima i agresiji, imamo sistem koji uporno gaji kulturu nekulture. I dok se tu stvari ne urede, ne možemo očekivati ni revolucionarne preokrete u medijima“, ocenila je ona.

Emisija je emitovana u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.