Endrju Brenson: „Volim Isusa, volim Tursku“

Osuđeni od početka negira sve optužnice. Već je stigao najpre u Vašington da se vidi sa predsednikom Donaldom Trampom, sa kojim se i pomolio Bogu, a zatim u rodnu Severnu Karolinu. Ionako problematične odnose Vašingtona i Ankare, „slučaj Brenson“ je dodatno pogoršao, te je američka administracija letos Turskoj uvela dodatne carine, sankcije protiv turskih ministara pravde i unutrašnjih poslova i blokirala prodaju vojnih aviona F35. Ankara je odgovorila recipročnim merama. Lira je vrtoglavo pala. Razmenjene su teške reči. Turski predsednik Erdogan je čak demonstrativno napustio salu UN dok je Tramp držao govor na nedavnom zasedanju svetske organizacije.

Višestruke i višemesečne apele predsednika Trampa i potpredsednika Pensa za oslobađanje Brensona Turska je odbacivala kao pokušaj mešanja u unutrašnje stvari. Oslobađanje je, tvrde u Ankari, samostalna odluka suda i dokaz da je Turska demokratska i pravna država. Obe zemlje tvrde da nije bilo tajnih dogovora o Brensonovom oslobađanju, ali američki mediji uveliko o tome spekulišu. Zauzvrat, Turska verovatno može da očekuje poboljšanje odnosa sa najvećom silom, ukidanje dodatnih carina, mada je malo verovatno da će im Amerikanci izručiti Fetulaha Gulena, bivšeg islamskog imama koji decenijama živi u Pensilvaniji. Bar ne za sada. Nakon Brensonovog oslobađanja, usledilo je neverovatno brzo verbalno „otopljavanje“ između dve zemlje. Tramp se Erdoganu više puta zahvalio na oslobađanju. Turski predsednik je izrazio nadu da će odnosi dva saveznika biti bolji.

Tokom prijema Brensona i njegove porodice u Beloj kući, Tramp i američki zvaničnici su pohvalno govorili o Erdoganu, Turskoj i Turcima, „divnoj, neverovatnoj zemlji i narodu“. Ni Brenson nije štedeo pohvale. „Nedužan sam. Volim Isusa, volim Tursku“, izgovorio je po izricanju presude suda u Izmiru. U Beloj kući je ponovio da ga za Turke i Tursku, u kojoj je proveo više od dvadeset godina vezuju čvrste veze. Ovaj 50-godišnji evangelistički sveštenik, svoj misionarski rad u turskom gradu Izmir je počeo još pre 23 godine. Ne bi se reklo da je bio previše uspešan, jer Crkva vaskrsenja u Izmiru okuplja tek oko 30 vernika, među kojima i sirijske izbeglice. Oženjen je i otac troje dece. Najteže mu je palo što, zbog zatočenja, nije prisustvovao ćerkinoj udaji u SAD.