Energetska klima u dolini Lima

 Pred kraj prošle godine pojavila se i jedna italijanska kompanija koja je bila zainteresovana za iste te lokacije, ali u nekom drugom obliku koji je odudarao od Prostornog plana Republike Srbije jer su predložili da grade četiri hidroelekrane, samo manjeg kapaciteta.

Ovim rečima se odbornicima lokalnog parlamenta u Prijepolju prekjuče obratio Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike na početku skupštinske rasprave o izgradnji hidroelektrana na Limu, uzvodno od ovog grada do granice sa Crnom Gorom. On je građane prijepoljske opštine i odbornike pozvao da smire podignute tenzije i uzavrele strasti jer se još ne zna, dok se ne vide rezultati ekonomske opravdanosti, ni da li će se najavljene investicije i realizovati. Bio je mišljenja i da u svim ovim raspravama i pričama o hidroelektranama na Limu ne treba pominjati referendum kao demokratski čin izjašnjavanja građana, jer bi „tim putem sutra mogli krenuti u Kraljevu, Kostolcu, Obrenovcu i tamo gde treba nešto graditi, jer verovatno ima neko ko nema intreresa u svemu tome“. Dodao je i da će jedino država Srbija, Vlada i Skupština Srbije regulisati sva pitanja o energetskim potencijalima, i dati odgovor u kojem pravcu u tom pogledu treba da idemo.

– Studija o uticaju hidroelektrana na Limu na životnu sredinu je ključni dokument za izdavanje lokacijske dozvole za izgradnju. Tek po njenoj izradi, a zakonski rok je godnu dana, Ministarstvo rudarstva i energetike odlučiće o dozvoli. Znači, nije još ništa gotovo, rekao je Dušan Mrakić, državni sekretar, na sednici SO Prijepolje koja je direktno prenošena na lokalnoj televiziji TV Forum.

U skupštinskoj raspravi čula su se oprečna mišljenja, čak i među koalicionim partnerima u vladajućoj većini. Dok su odbornici SDP sa područja Brodareva, mesta sa više od devet hiljada stanovnika koje će se naći u čvrstom zagrljaju i sendviču brana i jezera, podržavali realizaciju najavljenih inostranih investicija, očekujući brži razvoj, a ribolovce sa organizovanih ovdašnjih protesta, kao što je to učinio Izudin Solaković, nazvali „dojučerašnjim dinamitašima“, dotle su Nikolićevi naprednjaci, iz čijih redova je i predsednik opštine, Dragoljub Zindović, tražili da se „čuje i poštuje glas naroda“ jer nisu spremni, kako je naglasio Vesko Zindović, šef ove odborničke grupe, da preuzmu odgovornost za donošenje odluka o veoma krupnom pitanju kao što je izgradnje hidroelektrana na Limu.

Mnogi odbornici na sednicu su došli sa papirima i podacima „skinutih“ sa interneta, kada su čitali i prepričavali ocene i saznanja o tome, na osnovu iskustava drugih sredina i država, u kojoj meri će se, ako hidroelektrane budu sagrađane, promeniti klima u dolini Lima, istrebiti riblji fond, pojaviti bolesti respiratornih organa, oboleti, zbog prevelike vlage, vočni zasadi. Pokrenuta su i mnoga pitanja o tome na koji način će izmestiti, u kojoj dužini i kuda deo magistralog puta prema Crnoj Gori, šta će biti sa jednim muslimanskim grobljem koje bi trebalo da se nađe pod vodom i gde će otići građani koji budu morali da se isele sa svojih dugogodišnjih ognjišta.

Mnoge dileme, polovični i nejasni odgovori, brzina kojom strane korporacije hoće da „zauzdaju“ Lim, zbog čega ga je vlasnik kanadske kompanije, kako se čulo na sednici, i nadletao u helikopteru kada je prstom pokazao gde će graditi brane, kod građana Prijepolja i predstavnika vlasti koji su do sada retko doživljavali „strujne udare“ i bili u situacijama da donose odluke sa rokom važenja i za naredne generacije, jer žive mirno i siromašno, javili su se prvi znaci nepoverenja, strepnje i straha od visokih i širokih betonskih zidova koji bi trebalo da se uklešte u kanjonu zelene reke, a koja, ipak, i sada u priobalju „čuva“ nemerljive količine smeća kao dokaz očigledne ljudske nemarnosti i društvene dugogodišnje nemoći.

Performans protivnika gradnje

Pre nego je počela sednica SO na kojoj se puna tri sata debatovalo o izgradnji hidroelektrana na Limu, odbornicima na platou Doma kulture pre ulaska u skupštinsku salu, predstavnici Organizacionog odbora za zaštitu reke, članovi društava koja okupljaju splavare, ekologe, ribolovce, izviđače, pčelare, voćare i lovce, predstavnici više nevladinih organizacija i građani, priredili su veoma zanimljiv performans. Postavili su branu od platna, doneli čamce, trulo voće, uginule pčele i ispisali poruke iza kojih je bio špalir sastavljen od onih koji su došli da od odbornika zatraže da sačuvaju Lim.

Svi odbornici koji su prošli kroz improvizovane kapije brane preko postavljene plave staze dočekani su i ispraćeni do sale za skupštinska zasedanja aplauzom, a oni koji su izbegeli ovaj put i „provukli“ se kroz obližnji park i u Dom kulture ušli na pomoćni ulaz „zaradli“ su zvižduke uz poruke da treba da znaju da nemaju rezervni grad.