Energetski giganti EU, kao što su francuska kompanija EDF ili nemačka E.ON, mogli bi da budu podeljeni na manje celine do 2009. ukoliko Evropska komisija počne da sprovodi „razdvajanje kompanija“ usled nove energetske politike obelodanjene 10. januara 2007, ali se delimično razdvajanje nazire kao mogući kompromis.

Energetski giganti EU, kao što su francuska kompanija EDF ili nemačka E.ON, mogli bi da budu podeljeni na manje celine do 2009. ukoliko Evropska komisija počne da sprovodi „razdvajanje kompanija“ usled nove energetske politike obelodanjene 10. januara 2007, ali se delimično razdvajanje nazire kao mogući kompromis.
„Bez efikasnog odvajanja proizvodne mreže od sektora transporta i distribucije energije ne možemo ostvariti kompeticiju koja se zahteva“, izjavio je Žose Manuel Baroso predsednik Evropske komisije. „Komisija je dala jasnu prednost opciji potpunog razdvajanja vlasništva“, dodao je on.
Prema onome kako stvari stoje, gigantske kompanije poput je E.ON, koja poseduje izvorišta gasa, cevovode i elektrane i usput direktno prodaje električnu energiju potrošačima, mogu lako da blokiraju rad manjim firmama, na primer danskim, koje Nemačkoj isporučuju električnu energiju koja se dobija korišćenjem vetrenjača. Iako „cepanje“ možda deluje kao apstraktna ideja, zvaničnici iz Brisela kažu da nemački i francuski model energetskih utvrđenja koče pokušaje EU da se izbori s promenom klime i smanjenjem cena energije. Oni dodaju da takvi modeli takođe sprečavaju napore EU da ubedi Rusiju da dozvoli evropskim firmama kupovinu delova kompanija Gasprom i Transneft, čime bi bili sprečeni „snabdevački šokovi“ koji su nedavno zadesili Ukrajinu i Belorusiju. „Povezanost internog energetskog tržišta predstavlja uslov našeg kredibiliteta kada se obraćamo spoljnom svetu“, rekao je Baroso. Zemlje članice EU raspravljaće o njegovoj ideji u martu, pre nego što Komisija iznese na raspravu novi zakon u prvoj polovini 2008.
Ali, uprkos „jasnom prioritetu“, zvanični Brisel je u sredu ponudio članicama Unije i drugu opciju pod nazivom „nezavisni sistemski operateri (ISO)“. Ta opcija bi kompanijama, kao što je i E.ON omogućila i dalje posedovanje gasnih cevovoda, ali samo na papiru, dok bi potencijalno državne ISO firme donosile sve odluke o njihovom korišćenju. Sistem tipa ISO već postoji u Norveškoj i funkcioniše „veoma dobro“, kako navodi portparol energetskog giganta Statoil iz Osla. Uz Veliku Britaniju, koja u potpunosti podržava ideju o „cepanju“, i Nemačku i Francusku koje pokazuju dobru volju da se postigne kompromis, ideja o novom modelu mogla bi da bude trenutno najbolja šansa Evropske komisije da postavi poslednji potporni stub nove energetske politike na svoje mesto, pre nego što njen mandat istekne 2009.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari