Ep o vaseljenskim ratnicima

Tome je prethodio i album „Kastaka“ (priča o najstarijem pretku Metabarona, Dajalu od Kastaka), za čiju je vizuelnu realizaciju bio zadužen španski strip crtač Das Pastoras (Hulio Martinez Perez). Celokupni serijal s francuskog na srpski jezik prebacio je Ilia Čanak.

„Početkom 1990-ih radio sam kao autor u IK „Dargo / Dargaud“, a onda me je važna reorganizacija te kuće navela da pređem u „Imanoid asosije / Les Humanoïdes associés“, kaže Huan Himinez, dodajući da mu je novi izdavač ponudio da radi s jednim od najvećih scenarista. „Nije se odmah radilo o Metabaronima – nastavlja Himinez – no izdavač je u to doba smatrao da Metabaron, jedan od najupečatljivijih sporednih likova u „Inkalu“ Mebijusa i Žodorovskog, ima ogroman potencijal za serijal u kojem bi bio glavni heroj.

Ta ideja me je silno zainteresovala. Mislio sam da ćemo prosto izdvojiti taj lik iz ciklusa o „Inkalu“ i nastaviti da pričamo njegove avanture u novom kontekstu. Žodorovski mi je već pri prvom susretu objasnio da je njegova želja da započne nove avanture, na osnovu osam strana koje je Mebijus nacrtao za posebno izdanje tog serijala, „U srcu neprobojnog Metabunkera“.

Trebalo je da ponovo nacrtam tih osam strana, a potom bismo nastavili priču“, objašnjava Himinez. Proširio ih je na svoj način, na 12 strana, a onda je otkrio da se u nastavku uopšte ne pojavljuje Metabaron, već njegovi preci. Tako je počela saga o Metabaronima. A strip-serijal Mebijusa i Žodorovskog „Inkal“, koji je 1980-ih promenio SF scenu i svet devete umetnosti, dobio dostojnog naslednika.

Dvotomna „Kasta Metabarona“ sa potpisom „Čarobne knjige“ najkompletnije je izdanje ovog serijala koje je ikad objavljeno na ovdašnjim prostorima jer, kao dragoceni dodatak, sadrži novu verziju „Kuće predaka“, dvostruko obimniju od prethodne objavljene u Srbiji (prvi put na srpskom serijal je objavio „Beli put“ 2007), i na približno 120 strana daje najvažnije informacije ne samo o kasti Metabarona već i o Kastaki, u kojoj se otkriva predistorija ovog serijala, kao i o oružju Metabarona, zasebnoj avanturi iz istog univerzuma.

To je fascinantno dizajniran enciklopedijski priručnik o mitologiji Metabarona, tajnama, iskušenjima i strastima porodice nepobedivih ratnika, o tome ko su njihovi autori i kako su nastajale knjige iz serijala.

Serijal nudi istorijat čitave kaste, počevši od prvog Otona fon Salce, njegove žene Honorate, njihovog sina Agnara, njegove žene Ode, koja rađa Železnu Glavu, koji se zaljubljuje u Donu Vičentu Gabrijelu de Roku iz čije ljubavi nastaje Agora, otac-majka, i najzad, poslednji ali ništa manje vredan, Bezimeni.

Sagu, na početku, „odmotavaju“ dva robota, Tonto i Lotar, koji duhovitim dijalozima „ubijaju“ vreme, čekajući da se sadašnji Metabaron vrati u Metabunker, neosvojivo lebdeće postrojenje koje je bilo mesto stanovanja čitave kaste. Tonto „razmotava“ priču o precima sadašnjeg Metabarona, a Lotar ga radoznalo sluša. Lotar, zapravo „uspavana“ Železna Glava, odigraće na kraju bitnu ulogu u „redefinisanju“ uloge Metabarona.

U stripu ima svega, od neviđene brutalnosti, bitaka, ubistava, sakaćenja, preko duhovitih i prijatnih delova i ljubavi, do perverzija, incesta i seksualnih scena. „Evo šta, zapravo, delo Žodorovskog čini briljantnim: njegova sposobnost da istovremeno pripoveda o brutalnom i prekrasnom, o ružnom i veličanstvenom – sve to u jednoj sveobuhvatnoj priči koja vas uvlači u sebe, koja je zanimljiva i napeta“, ocenjuju na portalu „Figures.com“.

„Začetnik porodičnog stabla Metabarona je Oton fon Salca, pirat, a mogli bismo ga nazvati i plaćenikom“, kaže Žodorovski. „On je osvojio Ednu. To je arhetip: večna opčinjenost sirotim čovekom koji se zaljubljuje u zvezdu i na kraju je osvaja. Edna, Otonova prva žena, zapravo je piratski plen; smatram da je on u stvari i ne voli. No nas obuzima čudesna sudbina tog plaćenika koji se ženi plemkinjom i tako i sam, zaobilaznim putem, stiče plemstvo“, dodaje on.

„Sledi Agnar, Otonov drugi sin, koji se takođe zaljubljuje u kraljevsku kćer. Ni Železna Glava nije izuzetak. I on po svaku cenu želi da pridobije ljubav kćeri vladara, don Nikanora“, objašnjava. „Čovek koji živi samo površnim delom svog racionalnog bića oseća se kao plaćenik. Tek kad se zaljubi u zvezdu, on otkriva svoju dušu, otkriva jedno više biće i sjedinjuje se svojom dušom – u tom smislu, priče koje opisuju brak pastira i princeze odgovaraju najboljim težnjama ljudske psihe“, završava Žodorovski seciranje svog dela.

A kako je došlo do toga? „Svi protagonisti „Metabarona“ ili „Inkala“ bili su samo trudovi za knjigu snimanja „Dine“, kratko komentariše Žodorovski, koji je 1975. odlučio da za film adaptira „Dinu“ Frenka Herberta. On će angažovati razne talente – crtače, scenariste, dizajnere, grafičare, čak i skulptora… i Žana Žiroa (Mebijusa)…

Ubeđuje grupe „Pink Flojd“ i „Magma“ da napišu muziku, nakon Mika DŽegera i Orsona Velsa regrutuje i Salvadora Dalija… Mebijus crta knjigu snimanja… Projekat je napušten dve godine kasnije zbog enormnih troškova. Dejvid Linč će tek 1984. realizovati, nešto skromniju adaptaciju ovog romana.

Na kraju da predstavimo sve učesnike u ovom više godina razvijanom serijalu koji je očarao ljubitelje stripa i naučne fantastike. Pre svih, tu je „duša“ serijala, čovek koji je osmislio Metabarone i sve ono što se zbiva oko njih. Alehandro Žodorovski (Ikiki / Čile, 1929), bavio se pozorištem, filmom, poezijom, stripom… Sa Mebijusom 1978. potpisuje prvi zajednički strip „Mačje oči“, slede „Avanture DŽona Difula“ koje prerastaju u „Sagu o Inkalu“…

Sledi Huan Himinez (Mendoza / Argentina, 1943), strip crtač i ilustrator koji je u serijal „Kasta Metabarona“ ušao od samog početka, 1992. godine. Travis Čarest (Kanada, 1969) i Zoran Janjetov (Subotica, 1961) odradili su posao u „međuprostoru“, a Das Pastoras (pravim imenom Hulio Martinez Perez, Santa Uksija de Riveira / Španija, 1956), vratio je čitaoce u period pre definisanja epa o Metabaronima.

I još nešto. Od 2015 do kraja 2017. „Imanoid asosije“ realizovao je još pet albuma pod nazivom „Metabaron / Méta-Baron“, koje je kao scenarista potpisao DŽeri Frisen, dok su se za crtež i kolor pobrinuli Valentin Seše i Niko Henrikon.