Eparhija: Neosnovane su optužbe da neovlašćeno obnavljamo svoje verske objekte

Požalili su se da su ovakve optužbe na njihov račun došle još u periodu kada do njih još uvek nije zvanično ni stiglo pismo kosovskog ministra kulture, omladine i sporta, u kom im se nudi pomoć za sanaciju štete nanesene manastiru 24. septembra. „Krajnje provokativno i sasvim netačno“, naglasili su. Ponovili su i danas da će štetu na manastiru sanirati sami, odnosno uz pomoć donacije. Nanizali su probleme i nerešena pitanja sa kojima se SPC na Kosovu suočava, a od kojih većina dolazi od strane kosovskih institucija, prenosi KoSSev.

Iako su iz Eparhije raško-prizrenske, onda kada je na sednici kosovske vlade od 27. septembra po prvi put pomenuto da će ministarstvo kulture, omladine i sporta iz Prištine biti voljno da sanira štetu nanesenu manastiru Banjska tokom sukoba od 24. septembra – odmah odbili takvu njihovu ponudu, Hajrula Čeku izvestio je 6. oktobra da je uputio poziv „organima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“ da „koordinišu radnje do neophodnih restauratorskih intervencija na sanaciji štete na ovom dobru kulturnog nasleđa“.

U dugom pismu, upućenom Vladiki Teodosiju, Čeku poručuje da potvrđuje spremnost da sprovede „ove obaveze“.

Teodosiju je preko ovog pisma preneo da je zabrinut zbog štete koja je pričinjena i nudi mu „institucionalnu spremnost“ da se preduzmu sve neophodne radnje na sanaciji štete.

„Izražavam spremnost da u saradnji sa Vama, pokrenemo preduzimanje stručnih koraka za procenu štete, izradu projekta konzervacije i sprovođenje konzervatorskih radnji, uz dužno poštovanje sa zakonskim osnovama i međunarodnim konvencijama za očuvanje kulturnog nasleđa. Poštujući ustavni duh i zakonske odredbe, naročito u obezbeđivanju očuvanja istorijskih i kulturnih lokaliteta od posebnog značaja za zajednice, obraćamo se Vama sa zahtevom za saradnju i koordinaciju u ovom važnom procesu“.

Ipak, iz Eparhije raško prizrenske danas navode da je njima ovo pismo stiglo tek pre dva dana, a da se sada oglase naterali su ih medijski natpisi objavljeni u međuvremenu, a u kojim se ova Eparhija optužuje da neovlašćeno obnavlja svoje verske objekte.

„Ministar Čeku je faksimil pisma objavio istog dana na društvenoj mreži X, iako je pismo u Eparhiju zvanično stiglo tek 11. oktobra. Pre nego što je bilo moguće da se uputi odgovor na pismo Ministra, 12. oktobra pojavile su se nove optužbe Ministarstva kulture na portalu Koha. Tu se navodi da Eparhija raško-prizrenska navodno vrši obnovu manastira Banjske bez odobrenja vlasti u Prištini. Stoga Eparhija ima obavezu da se u vezi svih ovih pitanja ponovo obrati javnosti jer očigledno ne postoji njihova iskrena spremnost na saradnju i normalnu komunikaciju“, tvrde iz Eparhije.

Najpre su ponovili da će svu nanesenu štetu manastiru Banjska sanirati sami i to vrlo brzo, te da su sredstva za to prikupljena zahvaljujući donaciji Fondacije manastira Hilandara.

„Šteta u manastiru Banjska 24. septembra nije pričinjena na hramu i u istorijskom delu manastira, već je reč o polomljenoj metalnoj kapiji, koja je novijeg porekla, kao i oštećenjima na objektu gostinskog konaka van glavnog kompleksa manastira, što zahteva bravarske i stolarske radove“, dodaju iz Eparhije.

Napomenuli su da je zaštita verskih objekata i spomenika kulture za njih od velikog značaja, jer Crkva te objekte koristi kao živa bogoslužbena mesta, stoga:

„Krajnje je neodgovorno optuživati Crkvu, koja ulaže ogromne napore da sačuva svoju baštinu od rušenja i skrnavljenja na Kosovu i Metohiji u poslednje 24 godine, da se navodno neodgovorno odnosi prema onome što predstavlja temelj našeg identiteta i opstanka u atmosferi kontinuirane etničke diskriminacije“.

Podsetili su na to da je pitanje zaštite objekata SPC na Kosovu – posebno razmatrano i definisano Ahtisarijevim Aneksom 5, koji je kosovska vlada svojevremeno prihvatila i to sa obavezom da ove odredbe uključi u novi Zakon o kulturnom nasleđu.

U Aneksu 5 Ahtisarijevog plana stoji da SPC ‘ima puno pravo upravljanja svojom imovinom, rekonstrukcijom i pristupa svojim objektima’ (Aneks 5, tačka 1.5)

Posebno napominju da pomenuti dokument – nikada nije ukinut ili stavljen van snage, ali da oni svedoče naporima prištinskih vlasti da delove Aneksa 5 „ukinu ili reinterpretiraju“.

„Zakon o zaštiti kulturne baštine, koji je predviđen Ahtisarijevim planom da bude donesen u skladu sa principima Aneksa 5, još nije ni pripremljen, niti usvojen od strane Skupštine Kosova u skladu sa preuzetim obavezama i postojećim procedurama za zakone posebne osetljivosti“.

Poručuju da je o tom problemu, kako kažu, raspravljano i na Savetu za implementaciju specijalnih zaštićenih zona, a da se sam Savet, tvrde, nije sastajao već tri godine i to zbog „nepoštovanja donesenih odluka i sporazuma od strane kosovske vlade“.

„Sadašnja kosovska vlada jednostrano je odbacila dogovor iz novembra 2020. god. u vezi problema tranzitnog puta pored manastira Visoki Dečani, iako je isti usvojen i potpisan od strane EU, OEBS-a, dva kosovska ministra prethodne vlade, SPC, KFOR-a i gradonačelnika Dečana“, poručuju iz Eparhije.

Zbog svega toga, smatraju da je neophodno da se pitanja, kao što je i šteta u manastiru Banjska – rešavaju u kontekstu dijaloga u Briselu, a ne sa pozicija „autoriteta i pretnji“.

Najzad, poručili su da su gore pomenute optužbe da Crkva vrši neovlašćenu zaštitu svojih verskih objekata – „krajnje provokativne i sasvim netačne“.

Podsetili su na to da Eparhija raško-prizrenska ima svoju službu za zaštitu kulturne baštine na čelu sa Svetlanom Hadžić, te da je sve što je ovih godina rađeno u saniranju štete koja je načinjena prvenstveno „u talasu brojnih napada naoružanih albanskih ekstremista na svetinje SPC, urađeno je u saradnji sa međunarodnim i ekspertima koje angažuje SPC“.

„U periodu 2005-2010 naša Crkva je sarađivala pod rukovodstvom Saveta Evrope i sa kosovskim predstavnicima tadašnjeg Ministarstva kulture i tom prilikom je popravljena šteta na 30-tak oštećenih ili uništenih crkava i manastira koje su stradale u Martovskom pogromu 2004. godine. Ali tada je odnos kosovskih institucija prema SPC bio tolerantniji i bilo je prostora za saradnju. Situacija se u međuvremenu, posebno u poslednje tri godine višestruko pogoršala. U atmosferi u kojoj su objekti SPC i dalje izloženi slučajevima vandalizma, pljački i napada, koje kosovska policija uglavnom ne uspeva ili ne želi da reši, niti ih karakteriše kao krivična dela sa verskom ili nacionalističkom pozadinom, potpuno je neopravdano optuživati Crkvu da ne brine o svojim verskim objektima“.

U ovom saopštenju, iz Eparhije su izlistali deo problema i nerešenih pitanja sa kojima se, kako kažu, SPC suočava na prostoru KiM, a u vezi sa zemljištem manastira Visoki Dečani, zabranom pristupa verskim objektima, te negativnim odnosom kosovskih institucija prema Crkvi i njenom identitetu uz „pokušaje kulturne aproprijacije srpskih pravoslavnih crkava i manastira“.

„Od skora se pojavio i problem nacrta zakona kojima se ukidaju postojeća prava SPC, a kosovska policija i dalje ne dozvoljava pristup našem sveštenstvu i vernicima i obavljanje verskih obreda u hramu Hrista Spasa u Prištini i pored toga što je reč o verskom objektu koji je izgrađen u skladu sa zakonom, i koji je, zajedno sa zemljištem, upisan u katastru kao imovina SPC. Takođe se nastavlja negativan odnos kosovskih institucija prema Crkvi i našem identitetu uz pokušaje kulturne aproprijacije srpskih pravoslavnih crkava i manastira uz česte tekstove u medijima koji prenose izjave pojedinih „eksperata“ i „istoričara“ koji šire otvorenu versku i nacionalnu mržnju. Već godinama ne možemo da obnovimo niti da pristupimo jednom broju naših verskih objekata zbog zabrane kosovske policije ili protivljenja opštinskih vlasti“, izlistali su.

Svi ti problemi prepoznati su, dodaju, i u međunarodnoj zajednici.

„Ovakav odnos suprotan je osnovnim načelima vladavine prava i zaštite ljudskih i prava nevećinskih zajednica i ne doprinosi izgradnji demokratskog društva“, smatra Eparhija.

Poručuju da SPC nikada nije bila zatvorena za dijalog, ali:

„Smatramo da dijalog mora biti zasnovan na makar minimalnom stepenu poverenja i da se moraju što pre rešiti gorepomenuta pitanja, koja su mnogo urgentnija i tiču se vladavine prava i zakona, kao i fundamentalnih verskih sloboda“.