Eparhija niška i Grad ćute: Ko je kupio crkveni klavir, čija cena ide i do 270.000 dolara?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. ovo vise ne spada u kategoriju kraduckanja.

2. Sad vam i klavir smeta.

3. Ko ce da svira na Bahstajnu. Sta je falilo nekom Kaviju recimo ili vrhunskoj Yamahi.

4. Sve vam smeta. I crkva i grad i klavir. Ima li kraja?

5. Tuzan tekst. Valjda je afirmativno sto je kupljen klavir, ne tražite u svemu nešto loše.

6. Вероватно никоме ван Ниша, а ни самим Нишлијама који нису толико присутни у Саборној цркви није јасно откуд толика потреба цркве за клавиром.

   Потреба за клавиром јавила се пре три године, како је сам Андреј Цинцаревић рекао у емисији „Пирг“ на радију „Глас епархије нишке“ у којој је гостовао са његовом мајком протиницом Саром Цинцаревић.

   Ако посетите сајт факултета уметности у Нишу видећете да је Андреј отприлике у време јављања ове идеје, тј. пре три године, изабран у звање асистента на катедри за клавир факултета уметности у Нишу.

   Тако да то што ће скупоцени клавир бити „епархијски“ и што ће се налазити у концертној сали Светосавског дома у порти Саборне цркве у Нишу, а не у сали симфонијског оркестра или концертној сали факултета уметности, није нимало случајно. То је управо због тога да би Сара Цинцаревић која је постала и председница градског одбора за културу имала апсоутну контролу над тим ко ће свирати на том клавиру.

   Концертном салом Светосавског дома управља Сара Цинцаревић која је и вишедеценијски диригент црквеног хора „Бранко“ који је највише познат по безобразно скупим и неоправданим турнејама које финансира поред осталих и град Ниш, министарство културе и нишка епархија.

   Сврха хорских турнеја „Бранка“ је између осталог и та да Андреј Цинцаревић њима попуни своју сиромашну пијанистичку и уметничку биографију.

   Остаје нејасно какве везе са пјанистичким квалитетима Андреја Цинцаревића има то што су пар његових компизиција и хорских адаптација извели хорови његове мајке и његове рођене тетке која је диригент дечије-омладинског хора „Бранко“.

   Истина је да се Андрејеве композиције изводе у празним и пола празним салама широм Европе и света, а све из џепова грађана Ниша.

   Истина је да је су неке турнеје хора „Бранко“ чисто туристичке без икакве концертне активности (попут прошлогодишњег тристичког путовања у Кападокију и Истанбул) и да служе томе да би привукле певаче да уопште долазе у хор, а и такве турнеје финансирају грађани Ниша.

   Тај клавир ко год да га купује град, епархија, нишки бизнисмени или ко већ, купује се не граду, већ Андреју Цинцаревићу да би захваљујући њему повећао своју оскудну концертну активност како свирајући на том клавиру, тако и гостујући у инстранству управо захваљујући његовим будућим гостима пијанистима који ће свирати на том клавиру.

   То се зове „узајамно попуњавање биографије“ по принципу ја сада зовем тебе, а ти ћеш сутра да позовеш мене. На тај начин се скупљају неопходни кредити за добијање професорске лиценце и унапређење у звање доцента, а касније и ванредног и редовног професора.

   Дакле, држава је запослила Андреја Цицаревића, а сада ће му град купити и клавир.

   Поставља се питање да ли је Андреј Цинцаревић заиста најбољи кандидат за место асистента на факултету уметности у Нишу или и иза овог његовог ангажмана стоји његова утицајна мајка ?