Epidemija dozvoljava smanjenje gradiva do 20 odsto

Ali čak i da školska godina startuje uobičajeno, već sada je sigurno da će biti atipična i da će sve škole u Srbiji morati svoj rad da prilagođavaju promenjivoj epidemiološkoj situaciji.

U zavisnosti od širenja zaraze virusom korona, na lokalnom nivou će se donositi odluke hoće li u konkretnim školama nastava biti u učionici za sve učenike, da li će se raditi po kombinovanom modelu ili samo onlajn.

Gradivo nije sažeto, ali će i tokom predstojeće školske godine nastavnici imati mogućnost da odstupe od propisanog plana i programa najviše 20 odsto, ukoliko epidemija bude poremetila uobičajenu nastavu.

Na zahtev Ministarstva prosvete, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) je pripremio Plan realizacije nastave u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog, vanrednog stanja ili drugih vanrednih situacija i okolnosti za osnovnu školu, koji je sastavni deo Pravilnika o posebnom programu obrazovanja i vaspitanja i predstavlja polaznu osnovu za planiranje, organizaciju i realizaciju nastave, kažu za Danas u ZUOV-u.

– Plan koji je ZUOV napravio se ne odnosi na konkretnu školsku godinu, već je on deo Pravilnika o posebnom programu obrazovanja i vaspitanja i primenjuje se u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih situacija i okolnosti. Ove godine su promenjeni programi za četvrti i osmi razred osnovne škole i uveden je Digitalni svet u drugom razredu. Iz toga razloga je urađen novi plan realizacije za ova dva razreda i za novi predmet u drugom razredu. Sve ovo će biti objavljeno u izmenama i dopunama pomenutog pravilnika – kaže za naš list Tatjana Mišović, rukovoditeljka Centra za razvoj programa i udžbenika u ZUOV-u.

Ona dodaje da su planovi za sve razrede osnovne škole ponovo objavljeni na sajtu ZUOV-a, ali samo zato da bi ih nastavnici imali na jednom mestu.

– Dakle, planovi za ostale razrede nisu menjani, pa se zato dešava, recimo, da je drugi pismeni zadatak predviđen u drugom polugodištu, jer je školski kalendar nešto što je promenljivo. Zimski raspust je, kao što znate, ove godine u januaru, a prošlogodišnjim kalendarom je bilo planirano da bude u februaru. Kako se plan ne radi svake školske godine, jer je to deo pravilnika koji se primenjuje u vanrednim okolnostima, on se i ne može prilagođavati školskom kalendaru. Čak i kada bismo mi svake godine to radili, opet bi nastavnici morali da prilagode plan, jer su moguća bolovanja za koja škola ne može da nađe zamenu ili se zbog toga što rasporedi časova nisu identični, a postoje neradni dani, na primer jesenji raspust, ne poklapa broj časova nekog predmeta u polugodištu za različita odeljenja i slično – odgovara Mišović na primedbe nekih nastavnika da su prošlogodišnji planovi samo prepisani.

Ona napominje da je Pravilnikom o posebnom programu obrazovanja i vaspitanja predviđen samo Plan za osnovne škole, dok je za srednje škole propisano da same prilagođavaju program nastave i učenja, jer nije moguće napraviti unificiran plan zbog velikog broja različitih programa i u gimnazijama (različiti smerovi, specijalizovana odeljenja), a naročito u srednjim stručnim školama.

Zbog toga će svaka srednja škola doneti plan realizacije nastave u skladu sa svojim programom nastave i učenja.

– Nastavnici treba da se pridržavaju Plana u slučaju vanrednih okolnosti, jer se u ovoj situaciji, a i u svakoj drugoj vanrednoj situaciji, ne može predvideti kako će se nastava odvijati, da li će škole raditi normalno, kombinovano ili u potpunosti onlajn. Naravno, kao što sam već napomenula, plan treba prilagoditi okolnostima (školskom kalendaru, broju časova u polugodištu…) – razrešava Mišović nedoumicu nastavnika da li se u planiranju svog rada moraju oslanjati na pomenuti dokument.

Pojedini prosvetni radnici imaju i dilemu da li mogu da predvide manji broj pismenih zadataka po polugodištu, pošto je i dalje na snazi odredba iz pravilnika o ocenjivanju da se zaključna ocena može izvesti i sa manje od četiri, odnosno dve ocene u polugodištu (za predmete čiji je fond jedan čas nedeljno), kada zbog ugroženosti bezbednosti i zdravlja đaka i zaposlenih nije moguće oceniti učenika potreban broj puta.

Ova odredba, je podsetimo, uneta u pravilnike o ocenjivanju u aprilu 2020. godine, u vreme kada su škole imale nastavu na daljinu.

U Ministarstvu prosvete za Danas kažu da za sada nema odstupanja od broja pismenih provera znanja za određene predmete, utvrđenih u pravilnicima o programu nastave i učenja. Dodaju da će pratiti situaciju, pa će se i ovaj segment blagovremeno prilagođavati situaciji, u interesu učenike.

Fizičko

– Na koji način će se izvoditi nastava fizičkog vaspitanja zavisi od trenutne epidemiološke situacije i načina organizacije nastave, pa će se onda rešiti pitanje načina realizacije fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i biće date preporuke za realizaciju, ako bude potrebno, kao što je urađeno prošle školske godine – kaže Tatjana Mišović.