Epidemija otimanja stanova građana

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Takvu otimačinu građanima su priredili Malovićka (zbog ZIO je nisu prihvatili u AK Subotica, ali negde biće da jesu), Homen i Cvetković. Znatiželjnim bi građanima koji su dospeli pod udar Zakona o izvršenju i obezbeđenju bilo poželjno da saznaju pod čijim je uticajem Zakon donet. Da li su oblikovanju Zakona i podzakonskih akata doprinosili Giz, Agencija SAD za međunarodni razvoj i Američka privredna komora, kako, koliko i čime (pod firmom priključenja EU i uključenja u evro-atlantske institucije), zajednički sa našim stručnjacima (kojim, jesu li s državnih/privatnih-akreditovanih/stranih fakulteta) i ako jesu zašto? Ako su Zakon pisali po uzoru na zakone SAD ili Nemačke, ili prosto prepisali i primenili na građanstvo, zašto su zanemarili socijalno-ekonomski položaj građana u Srbiji? Posle toliko privatizovanih i propalih firmi, tolike nezaposlenosti, toliko mizernih penzija, starih i bolesnih, nigde radnih mesta ni plata, osim na državnim jaslama za stranački uhlebljene (i Bg), a država ti građane zaskoči Zakonom kojim im nakači sisaljku preko koje se namiruju i advokati (manje), izvršitelji (više), a sud (ako prigovaraš) – ne karikiram, a tebi plata minimalac, ako imaš sreće da je redovno primaš i da je poslodavac ne preskače, tako da ni nemaš predstavu za koji mesec je primaš (kao nekad u vreme Miloševića, kada penzioneri nisu znali koju po redu penziju primaju). Šta je bio njihov osnovni cilj tim Zakonom? Kojom su se ekonomskom računicom vodili, osim one o održivosti izvršiteljskih kancelarija? Da li je cilj bio da se dopadnu onima koji su im finansirali reformu dok građani svakodnevno žive u strahu od gubljenja imovine ponirući u apatiju? Ne samo što se istrajava na ZIO i u vladama nakon M. Cvetkovića, posle toliko nehumanih postupanja od strane izvršitelja u proteklih pet godina, izbacivanja na ulicu starih, žena i dece (!?), plenidbe imovine i zarada, nego se održava i permanentan strah kod građana i isti dovode u stanje nemoći jer nemaju kome da se obrate za pomoć. Sve vreme nikakve reakcije na pomenute događaje, koji su proizvod rešenja iz ZIO, onih koji su Zakon doneli ne vidimo i ne čujemo, ni njih ni stručne javnosti ni civilnog sektora, ništa osim hvale o broju rešenih predmeta i rasterećenju sudova, što je valjda sračunato na ostavljanje utiska kod evropske birokratije o uspešnom sprovođenju reformi, a građane ko j….