Foto: J.B.K.Jedna doza vakcine ne pruža dovoljnu zaštitu, već imunitet počinje da se stiče oko sedmog dana, kada se primi druga doza, a to da li smo potpuno imuni nakon vakcine ili će neko i dalje moći da prenosi bolest, znaćemo tek kada bude dovoljno vakcinisanih i kada to budemo pratili, objašnjava u rubrici „Intervju na mreži“ epidemiolog dr Predrag Đurić.
On navodi da iako je poslednjih godina objavljeno blizu 300.000 naučnih radova u svetu o kovidu, još uvek nemamo dokaza da će se samo vakcinacijom zaustaviti pandemija.
– Za stvaranje imuniteta potrebno je nekoliko nedelja, zato je potreban oprez i dalja disciplinovana primena svih preporučenih mera zaštite. Sama infekcija pacijenta pre vakcinisanja ili kasnije nije kontraindikacija za vakcinaciju, jer se verovatno to nije ni znalo. Cilj vakcinacije jeste stvaranje imuniteta, a kod onih koji su oboleli stvorio se prirodni imunitet. Mi još ne znamo koliko traje imunitet nakon vakcine i bolesti, on možda nije dugotrajan, a u zasad evidentiranim slučajevima prirodni imunitet traje oko šest meseci. Većina zemalja u svetu razmišlja o ograničenom broju vakcina dostupnih građanima, pa se vakcinacija odlaže kod onih koji su infekciju preležali za vreme kada imunitet nije više prisutan. Za to vreme vakcinišu se prioritetne grupe, navodi dr Predrag Đurić.
On je ocenio da nema dovoljno raspoloživih podataka da bi dao ocenu o vakcinaciji u Srbiji, koje su kategorije obuhvaćene i kojim stepenom. Posebno kada se radi o zdravstvenim radnicima, ali i korisnicima gerontoloških centara, gde je bilo zaraženih.
– Nedostaju nam informacije i mislim da je najveća mana nedovoljna komunikacija onih koji donose odluke sa stručnom javnošću i javnošću uopšte. Dakle, ne znamo kako se odluke donose, menjaju i implementiraju. Ako se upućuju primedbe javnom zdravlju Srbije, onda to treba da ide na adresu Instituta za javno zdravlje, koja bi trebalo da informiše javnost promptno o svemu. Ipak, ima dosta stvari koje su dobro urađene, na pritisak stručne javnosti, ali i još dosta toga što treba uraditi, objašnjava Đurić.
Na pitanje čitalaca kada se posle vakcine može raditi test na kovid, on kaže da je potrebno vreme da se stekne imunitet.
– Ljudi različito reaguju na prvu i drugu dozu. Očekuje se da imunitet kod većine ljudi može da se stvori nakon druge vakcine u roku od 10 do 15 dana, kada bi mogao da se radi takav test. Ne očekuje se da se takav test radi kod svakog građanima, nakon imunizacije. Najveći broj pitanja i nedoumica je vezan za pitanje šta da rade oni sa hroničnim i dugotrajnim bolestima. Akutne i hronične bolesti nisu kontraindikacija za vakcinaciju već teže akutne bolesti i pogoršanje hronične bolesti su privremene kontraindikacije. Za određene vakcine uvek postoji oprez kod ljudi koji su imali ozbiljnu alergijsku reakciju. Ljudi sa hroničnim bolestima imaju preduslov za tešku kliničku sliku od kovida i oni su kandidati za vakcinu, a u dosadašnjim ispitivanjima nema podataka da su oni reagovali burno, mada je oprez potreban.
Pre vakcinacije treba razgovarati sa specijalistom koji vodi bolest pacijenta i nakon njegovog mišljenja proceniti na koji način će biti aplikovana vakcina. Kod teških pacijenata cepivo se može primiti u bolničkim, kontrolisanim uslovima. Najteža reakcija koja se može očekivati je anafilaktički šok, i u tom slučaju treba hitno reagovati, objašnjava dr Predrag Đurić.
Na pitanja o kineskoj vakcini i njenim ograničenjima, ukoliko ih ima, on kaže da informacije o njoj nije uspeo da pronađe u stručnim časopisima.
– S obzirom na to da je naša Agencija za lekove dala saglasnost, ne verujem da postoji mesto za sumnju. Koliko je poznato, postoji relativno mali broj reakcija, naveo je Đurić.
Na pitanje zašto pacijent potpisuje saglasnost da preuzima odgovornost kada prima vakcinu, rekao je da se tu ne radi o medicinskom, već pravnom pitanju.
– Za osobe sa jakim alergijskim reakcijama potreban je veliki oprez. Neophodne su konsultacije sa nadležnim lekarom koji vodi takvog pacijenta, konsultacije sa imunologom i drugim lekarima. Ne postoji dovoljno dokaza da hronični bolesnici ili ljudi na dugoj terapiji ne mogu da prime vakcinu. Nema dokaza da postoji povećan rizik. Ipak, svaki pojedinac je poseban i svaka bolest je različita, od osobe do osobe. Nemoguće je da uvek lekar koji treba da aplikuje vakcinu može samostalno da donese odluku o hroničnim bolesnicima. U dogovoru sa specijalistima, pacijent i lekar treba da proceni šta je veći rizik, vakcinacija ili izostanak, objasnio je Đurić.
Stručnjak „bez granica“
Predrag Đurić radio je u Institutu za javno zdravlje Vojvodine kao šef Odeljenja za HIV, na Medicinskom fakultetu na katedri za pidemiologiju, kao konsultant programa za razvoj UN za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju. Bio je direktor Jedinice za operativna istraživanja Lekara bez granica.
Preskočiti alkoholna pića
Na pitanja čitalaca kako se ponašati i šta unositi od hrane i pića nakon vakcinacije, on je naveo da ničim ne treba ugroziti zdravlje.
„Vakcinaciju malo šta razlikuje od bilo koje zdravstvene intervencije. To znači da se u tom periodu ne koristi alkohol i sve što inače otežava stanje organizma. Ako neko zbog rizičnog ponašanja izazove svoje loše stanje, onda može dovesti sve u zabludu da je vakcina to izazvala“, objasnio je Đurić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
