Epidemiolog Đurić: Neshvatljivo ukidanje mera nakon prvog talasa

Po ovoj analizi, među 37 posmatranih država, Srbija je tokom prvog talasa na početku širenja epidemije imala najstrože mere.

Pomenuta analiza obuhvatila je samo evropske zemlje, a parametri koji su analizirani bili su broj preminulih na 100.000 stanovnika do 30. juna, kao i mere koje su bile na snazi u trenutku kada su pojedinačne države došle do praga od 0.02 novih smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika.

U danu kada je Srbija dostigla ovaj prag (27. mart), na snazi je bilo osam od devet protivepidemijskih mera.

Posmatrajući broj primenjenih mera kao i njihovu strogoću, Srbija je dobila najviši indeks – 100.

Iza nje su se našle Hrvatska (96,3) i BiH (89,8), dok je Velika Britanija u trenutku kada je dostigla prag smrtnosti od 0.02 na 100.000 stanovnika imala najblaže mere, zbog čega je dobila i najmanji indeks od 16,7.

Upoređujući potom indeks strogoće protivepidemijskih mera i broj preminulih na 100.000 krajem juna, autori analize zaključuju da je „uvođenje protivepidmeijskih mera u ranijem trenutku razvoja pandemije povezano sa manjom smrtnošću od kovida 19 tokom narednih meseci“.

– Ranije uvođenje mera, čak i za samo nekoliko nedelja, može biti važna strategija za smanjenje broja smrti od kovida 19  – navode autori.

Komentarišući ovu analizu  i podatke za Srbiju, epidemiolog Predrag Đurić kaže da su „inicijalne protivepidemijske mere u Srbiji verovatno bile pravovremene“, ali da se i postavlja „pitanje opravdanosti njihovog intenziteta“.

Kako dodaje upitna je svrsishodnost na duže staze najradikalnijih mera poput  zabrane kretanja, pogotovu imajući u vidu posledice koje ostavlja po zdravlje građana.

Na drugoj strani i potpuno ukidanje mera, kakvo se desilo u Srbiji nakon prvog talasa, ima svoju cenu, te je stoga najvažnije naći balans, što je Srbiji promaklo.

– Ono što se može videti jeste da su najrigoroznije mere koje uključuju zabranu kretanja stanovništva postojale u svega 11 zemalja i sve su one iz Srednje ili Jugoistočne Evrope. Iako se ova studija time ne bavi, može se pretpostaviti da su se ove zemlje ipak nešto kasnije susrele sa pandemijom nego zemlje Južne, Zapadne i Severne Evrope, ali isto tako i da su tako drastične mere na početku pandemije dale rezultate, izazivajući mnogo veći pritisak na građane i njihovo mentalno zdravlje, pa su kasnije bile mnogo blaže nego što je bilo potrebno. One su možda bile i blaže zato što se javio revolt građana ka njihovoj dugotrajnoj primeni, a moguće je i da rigorozne mere daju samo kratkotrajne rezultate, odnosno da je na delu kombinacija svega navedenog, kaže Đurić.

Upitan da prokomentariše mere koje su bile na snazi tokom drugog i trenutno trećeg talasa epidemije u Srbije, a imajući u vidu zaključke iz ove studije, sagovornik Danasa ističe da je bilo neshvatljivo ukidanja gotovo svih mera, kada je prvi talas minuo.

– U Srbiji su nakon prvog talasa gotovo sve mere ukinute. Verovatni uzroci za to su kompleksni, od spomenute zasićenosti i revolta građana, do stavljanja interesa krupnog kapitala na prvo mesto, pa do mogućeg opredeljenja da se ide ka kontrolisanom prirodnom prokužavanju, ističe Đurić.

Prema zvaničnim podacima od kovida 19 u Srbiji je preminulo do juče 3.687. osoba.

Na drugoj strani, višak smrtnosti, koji je izračunat na osnovu podataka Zavoda za statistiku, pokazuje da bi broj direktnih i indirektnih žrtava pandemije mogao biti mnogo veći.

Samo u novembru 2020. broj umrlih bio je 29 odsto viši u poređenju sa desetogodišnjim prosekom za isti period.

Višak smrtnosti pri tome bio je prisutan i u septembru (8,3 odsto), avgustu (9,3 odsto), julu (21 odsto).

„Indirektne“ žrtve

Predrag Đurić upozorava da se s obzirom na dužinu trajanja pandemije, danas mora govoriti i o svim građanima kojima adekvatna zdravstvena zaštita nije pružena zbog zauzetosti kapaciteta u zdravstvu. „Narednih meseci i godina verovatno će se pokazati da broj indirektnih žrtava značajno prevazilazi broj direktnih. Samim tim, strategije koje prioritizuju interese kapitala, uz dugotrajnu, ali kontrolisanu zauzetost zdravstvenih kapaciteta, biće verovatno odgovorne i za većinu indirektnih žrtava. Nažalost, ni nakon gotovo godinu dana, mi za Srbiju još uvek nemamo osnovne podatke o pandemiji da su javno dostupni, sada, kada su najpotrebniji“, ističe Đurić.

Ograničenja studije

Komentarišući rezultate studije, Predrag Đurić kaže da „ona donosi nove dokaze u prilog pretpostavki da bi rano započinjanje određenih protivepidemijskih mera moglo da ima pozitivan efekat na smanjenje stope smrtnosti od konkretne bolesti u određenom vremenskom periodu“. On, međutim, i ističe da je u ovoj studiji posmatran set od samo devet mera te da stoga nije moguće izvući zaključak „da li su i koje mere bile pravovremene i svrsishodne“. Na drugoj strani sami autori studije navode da njihova analiza ima četiri ograničenja. Prvo je činjenica da neki od preminulih od kovida 19 nisu postali deo zvanične statistike, što utiče na podatke o smrtnosti do 30. juna. Drugo je to što nisu obuhvaćene sve protivepidemijske mere kao što je obavezno nošenje maski. Pored toga, analiza nije uzela u obzir koliko su se građani pojedinačnih zemalja pridržavali protivepidemijskih mera. Na kraju, mnoge mere su simultano uvođene zbog čega nije moguće odrediti koja od njih je imala najveći uticaj.