Epidemiolog Predrag Đurić izjavio je da se „sasvim tiho i daleko od javnosti“ gasi veliki broj zdravstvenih ustanova u Srbiji, naročito u malim sredinama, što, kako je naveo, vodi ka još većoj centralizaciji upravjanja u zdravstvu.
„Teče proces najveće transformacije zdravstvenog sistema u Srbiji nakon Drugog svetskog rata. On ima za cilj gašenje velikog broja zdravstvenih ustanova, posebno u manjim sredinama i Vojvodini, a minimalno u Beogradu, odnosno dalju centralizaciju upravljanja u zdravstvu i isključivanja građana iz kreiranja zdravstvene politike“, rekao je Đurić za portal Storiteler (Storyteller).
On je ocenio da je zabrinjavajuća činjenica to što je sve više građana spremno da ustane i bori se „da bi se sačuvala tamo neka bara za koju do juče nisu ni čuli ili parkić u kvartu u kojem šetaju svog psa“, ali zato gotovo niko neće ustati da bi se sačuvao njegov dom zdravlja ili zavod za javno zdravlje.
„Nažalost, iako bitne, pojedine ekološke teme potpuno neopravdano su nametnute kao pitanje života i smrti i potisnule su mnoge druge ključne teme, kao što su i ove zdravstvene ili one iz domena obrazovanja. Od toga korist mogu da imaju samo vlasti, nikako građani. Posebno zabrinjava ćutanje zdravstvenih radnika. Razumljiva je preopterećenost pandemijom i poslom, ali posledice tog ćutanja biće tragične“, kazao je Đurić.
Dodao je da je pandemija pokazala koliko su zdravstvo i zdravlje bili decenijama nisko na listi prioriteta političara, a rezultat toga je strašno mali broj zdravstvenih radnika i nizak kvalitet zdravstvenih usluga.
„Primera radi, u Novom Sadu je 2019. godine jedan lekar u službi opšte medicine pokrivao 2.700 pacijenata. Optimalan broj pacijenata trebalo bi da bude 1.000 na jednog izabranog lekara, a idealno 500“, naveo je Đurić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.