Epidemiolog Petrović: Termin revakcinacija u Srbiji se često pogrešno koristi

Za tako nešto potreban je međutim kolektivni imunitet, koji se neće postići ako polovina punoletnih građana primi dve doze vakcine, što je cilj koji su zvaničnici ranije najavili kao uslov za ukidanje zabrana većih okupljanja i održavanje festivala, proslava i sličnih događaja.

Stručnjaci upozoravaju da procenat vakcinisanih mora da bude mnogo veći, mada koliko zapravo veći niko tačno ne može da kaže.

Epidemiolog Radmilo Petrović objašnjava za Danas da se ne može sa sigurnošću reći koliki procenat svih građana Srbije treba da primi obe doze vakcine da bismo mogli da kažemo da imamo kolektivni imunitet.

– Pominjali su se različiti procenti, međutim pravu sliku imaćemo tek za godinu dana, kaže Petrović, ističući da se iz dosadašnjeg iskustva zna da je za kolektivni imunitet potrebno najmanje 80 odsto vakcinisane ukupne populacije, a da za neke bolesti poput malih boginja, koje su visoko zarazne, taj procenat iznosi 95 odsto.

On kao ključno izdvaja to, da kada govorimo o kolektivnom imunitetu, govorimo o procentu onih koji su vakcinisani u odnosu na ukupnu populaciju.

Prethodnih dana međutim isticano je u prvi plan da 50 odsto punoletnih treba da primi obe doze vakcine da bi Srbija u značajnoj meri mogla da popusti mere. Polovina punoletnih građana je oko 2,8 miliona stanovnika, međutim to je i 40 odsto ukupne populacije.

– Virus ne zna za starosnu barijeru. On se razmnožava i među onim do 18 godina starosti, i ne postoji nijedan razlog zbog koga bi ova kategorija trebalo da bude isključena, odnosno da predstavljamo udeo vakcinisanih samo u odnosu na punoletne građane kada govorimo o kolektivnoj zaštiti, navodi Petrović.

Da je potreban veći broj od zacrtanih 50 odsto punoletnih, juče je rekao i zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš Radmilo Janković, koji je za RTS istakao da treba da se vakciniše od 90 do 95 odsto građana.

– Pedeset odsto nije dovoljno, taj broj bi morao da bude mnogo veći naročito kod mlađih (građana), kazao je Janković.

On je ocenio i da je epidemiološka situacija sada mnogo bolja, ali da treba biti oprezan, jer će se virus u narednom periodu „sigurno vratiti“ i da je kampanju vakcinacije potrebno usmeriti prema mlađima koji su potencijalno opasni prenosioci.

– Ne mora značiti da će novi sojevi biti opasniji ili izazivati teže kliničke slike, ali svakako će virus tražiti način da nastavi da živi sa nama, rekao je Janković.

Sa ovakvom procenom slaže se i Radmilo Petrović koji zbog toga ističe da vakcinu mora da primi mnogo više građana.

– Mi vidimo da broj novoobolelih naglo opada i kod nas i u Evropi. Međutim mi na jesen možemo očekivati novi talas, koji bi po logici stvari trebalo da bude blaži jer virus će se suočiti sa imunom populacijom. Međutim, tačno je i da nas je ovaj virus svojim ponašanjem do sada nekoliko puta iznenadio i da stoga treba biti oprezan, zaključuje Petrović.

Država koja je trenutno najdalje odmakla u vakcinaciji u svetu i koja je značajno ublažile protivepidemijske je Izrael sa 60 odsto onih od ukupne populacije koji su primili dve doze (jednu je primilo 75 odsto). U Srbiji je do nedelje 27 odsto primilo obe doze, a jednu dozu 34,4 odsto od ukupne populacije.

Pogrešan termin za revakcinu

Epidemiolog Radmilo Petrović ističe da je terminologija koja prati proces vakcinacije u Srbiji često pogrešna.

„Vakcinacija znači davanje dve doze – prva i druga, a revakcinacija je davanje nove doze kada se postigne imunitet, da bi se on održao posle 6, 12 ili više meseci. Mi još uvek ne znamo kada će nam biti potrebna revakcinacija“, navodi Petrović.

Tiodorović: Treba nam do 4,9 miliona

Prema podacima sa sajta vracamozivot.rs, posvećenog promociji vakcinacije u Srbiji, potrebno je da još 322.015 građana Srbije treba da primi vakcinu da bi se dostigao postavljeni cilj da 50 odsto punoletnih primi bar jednu dozu. Međutim, kako je rekao član Kriznog štaba epidemiolog Branislav Tiodorović, da bi se život vratio u normalu treba da između 60 i 70 odsto primi cepivo kako bismo se „vratili normalnom životu“. „To bi bilo između 4,2 i 4,9 miliona građana, što znači da smo trenutno tek na pola puta“, rekao je Tiodorović za Blic.