Epidemiolog Radovanović: Žarišta korona virusa u vlasništvu kriminalaca i političara

Radovanović je agenciji Beta kazao da su najveća žarišta korona virusa vozila gradskog prevoza i ugostiteljski objekti, pre svega splavovi i noćni klubovi.

„Boravak u ugostiteljskim objektima najmanje dvostruko više povećava rizik da se zarazite. Davno je trebalo zabraniti rad noćnih klubova i splavova, i ograničiti rad restorana i kafića do osam uveče“, rekao je epidemiolog.

Naveo je da su vlasnici mnogih splavova i noćnih klubova kriminalci, navijači i političari, i da je njima to dodatni posao.

„I mnogima iz obezbedjenja na tim objektima je to sporedni posao, jer oni primaju plate u policiji i BIA. Dakle, država treba da zbrine samo konobare i kuvare, i da zabrani rad tim žarištima epidemije“, kazao je Radovanović.

Dodao je da „treba naći meru između zaštite ekonomije i zaštite zdravlja, jer ako oboli polovina proizvodnih radnika u nekoj fabrici ekonomija će sigurno devalvirati“.

Realnije prikazuju brojke

Na pitanje kako komentariše veliki broj novootkrivenih slučajeva zaraze, Radovanović kaže da je vlast ovog puta „iskrenija“, pa realnije prikazuje brojeve.

„Ali, očigledno da iz prethodna dva talasa nismo ništa naučili, jer nismo na vreme preduzeli mere uoči ovog trećeg talasa epidemije. Držali smo otvorene granice dok je buktalo u susedstvu, i nismo testirali dovoljan broj ljudi sa simptomima kovida-19“, ocenio je profesor.

Na pitanje Bete kakva su predviđanja za period do kraja godine, Radovanović je kazao da sve zavisi od preduzetih mera.

„Moraju se zabraniti bilo kakva okupljanja više od pet osoba, sportske manifestacije, pa čak i kulturne. Teretane i kladionice takodje treba zabraniti. Škole za sada ne treba zatvarati jer se deca manje zaražavaju i nisu opasna kao prenosioci zaraze“, rekao je epidemiolog.

Radovanović kaže da tamo gde su jaka žarišta treba ograničiti i putovanja, kao što je to uradjeno u Italiji i Sloveniji.

Ako se preduzmu neophodne mere, ocenio je profesor, može se očekivati da se bez obzira na veliko kašnjenje krivulja broja novoobolelih za dve nedelje zaravni.

Naveo je da je u protivepidemijskoj borbi, pored otkrivanja pozitivnih slučajeva, osnovna stvar traganje za njihovim kontaktima.

„Nažalost, toga u Srbiji nije bilo u dovoljnoj meri, i zato je sada epidemija eskalirala“, rekao je Radovanović.

On je ocenio da se ovaj talas epidemije neće završiti pre decembra.

Medicinski radnici iscrpljeni

Na pitanje da li će zdravstveni sistem uspeti da se održi obzirom na sve veći broj inficiranih, Radovanović kaže da su medicinski radnici iscrpljeni i nezadovoljni.

„Lekari iz grupe Ujedinjeni protiv kovida danas su upozorili ministra zdravlja Zlatibora Lončara da među njima vlada veliko nezadovoljstvo odnosom države prema situaciji u zdravstvu. Problem je što i ljudi koji obole od nekih drugih bolesti, neće imati gde da se leče. Njima će biti direktno skraćen život“, rekao je Radovanović.

Na pitanje Bete zašto vlast sada, kada se broj zaraženih slučajeva meri hiljadama, ne reaguje kao što je to bilo u martu i aprilu kada je bio zvanično znatno manji broj inficiranih, epidemiolog kaže da su tada Krizni štab i vlast saopštavali netačne podatke.

„Jasno je da su tada u Štabu i u vlasti imali brojeve koji su mnogo veći od zvanično saopštavanih, tako da je situacija bila mnogo crnja nego što je prikazivana. I onda se predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaista uplašio i primenio veoma radikalne mere“, kazao je Radovanović.

Krizni štab izgubio kredibilitet

Na pitanje zašto se sada ne primenjuju radikalne mere, Radovanović kaže da su Krizni štab i vlast izgubili kredibilitet kod naroda.

„Oni znaju da im narod više ne veruje, i zato oklevaju da preduzmu nužne mere jer bi izazvale uznemirenje javnosti, kao što je to bilo pre dva meseca kada je Vučić ponovo najavio uvođenje policijskog časa“, ocenio je epidemiolog.

Da je član Kriznog štaba, koje bi odluke danas doneo da se spreči širenje epidemije, Radovanović kaže da ne bi dozvolio da Srbija dodje u ovakvu situaciju jer bi još u septembru kontrolisao granice i organizovao testiranje velikog broja ljudi.

Po njegovim rečima, kad je sistem loš, jedva funkcioniše i u normalnim okolnostima, a kada dodje do vanredne situacije, onda „puca“.

Problem je što na čelnim pozicijama u zdravstvu nema dovoljno sposobnih ljudi, mnogi su postavljeni po partijskim linijama, bez znanja i autoriteta u kolektivima i u struci. Prioritet takvim poslušnim direktorima i načelnicima, pre svega u zavodima za javno zdravlje, je da „sačuvaju svoje v.d. pozicije, a ne zdravlje stanovništva“, ocenio je profesor.

Kazao je da je ovo četvrti stepen prenošenja virusa u zajednici i sada su manje delotvorna testiranja na otkrivanju zaraze jer ih je mnogo.

„U Srbiji ima svega 100 epidemiologa. Ali, država bi morala da angažuje nezaposlene medicinske radnike da traže kontakte i da proveravaju njihovo zdravstveno stanje. Sve je stvar organizacije“, zaključio je prof Radovanović.