Epidemiolozi: Ako kontrola mera ne funkcioniše, potrebni radikalniji potezi

Oni međutim različito gledaju na efikasnost ove mere u sadašnjem trenutku – dok Ivana Prokić kaže da bi to bi jedan od načina da se kontroliše prenošenje virusa, Radmilo Petrović ne veruje u delotvornost ove mere.

– Možemo očekivati veliki priliv naših ljudi iz inostranstva za praznike posebno jer su u to vreme neradni dani u Evropi oko katoličkog Božića. Drugi razlog je i činjenica da je Srbima i dalje zabranjen ulaz u EU od početka epidemije do daljnjeg, što znači da mnoge porodice uključujući i moju, nemaju drugi način da se vide sem da naši ljudi dođu u Srbiju. To se ne može zabraniti, ali se mora kontrolisati prenošenje virusa. Potrebno je tražiti negativan PCR test za ulazak u zemlju, ističe Prokićeva.

Takođe, ona kaže, da brzo beskontaktno proveravanje telesne temperature prilikom prelaska granice može da identifikuje ljude koji su na početku bolesti (ili su slagali da nisu bolesni) i onda je neophodno takve ljude testirati brzim antigenskim testovima i staviti u karantin u slučaju pozitivnog testa, uz obavezno testiranje putnika iz vozila u kom su boravili.

– Ne bih savetovala masovno korišćenje brzih testova za sve koji ulaze u zemlju, jer je pokazano da ti testovi nisu dovoljno senzitivni ukoliko je prevalenca mala.

Na drugoj strani, Radmilo Petrović kaže da PCR testiranje za putnike sada nema smisla.

– U ovom trenutku, kada mi imamo po 7.000 zaraženih dnevno, PCR za one koji dolaze iz inostranstva nema smisla, jer bi to sprečilo da možda 50 osoba sa virusom uđu u zemlju a kod nas je epidemija ovolikih razmera. Ranije, kada smo imali mirnu situaciju imalo je smisla uvoditi PCR testove za putnike, sada bi to bilo maltretiranje ljudi, kaže Petrović. On naglašava da je iznad svega potrebna bolja kontrola i to pre svega kada se radi o okupljanjima na sahranama, slavama i slavljima.

– Veliki broj ljudi je zaražen asimptomatski, iako ti ljudi izbacuju manju količinu virusa od onih koji kašlju ili kijaju i oni šire virus i predstavljaju opasnost, a svako okupljanje je onda rizik od širenja virusa. Kod nas ljudi jednostavno ne poštuju mere. Ako pogledate meru obaveznog nošenja maski, većina ili nosi masku ispod nosa, ili je svaki čas pipa, stavlja ispod brade, pa vraća na lice. Maska kad se stavi više se ne dira, a kada se nepravilno postupa, onda ona gubi svoju zaštitnu funkciju, ističe Petrović.

Ivana Prokić takođe ističe u prvi plan kontrolu mera, ali i dodaje da ako ona ne funkcioniše, onda su potrebni radikalniji potezi.

– Za Novu godinu je bitno ne popustiti mere koje su sada na snazi, već ih strože sprovoditi. Kada bi se sprovela mera da se ne okuplja više od pet ljudi, što na primerima crnog petka, Ade Ciganlije, Kopaonika vidimo da nije slučaj, a to je isključivo nadležnost države, ne bismo imali problem sa Novom godinom. Međutim, ako devet meseci KŠ nije u stanju da nauči na svojim greškama, zašto očekivati da sada počnu da sprovode svoje mere? Po meni, u tom slučaju, jedino rešenje je uvesti policijski čas od 31. popodne do ujutru i možda ponoviti i za 1. popodne da se barem donekle spreče kućna okupljanja sa velikim brojem ljudi – zaključuje Prokić.

Većina nosi masku jer je to obavezno

Na primedbu Danasa da građanima nije dovoljno objašnjeno kako da pravilo koriste masku, te da iz toga proističe i nepravilna upotreba, Petrović kaže da taj argument ne stoji, jer svako ko je želeo da nauči to je mogao da uradi do sada. „Većina nosi masku jer je to obavezno, a ne zato što tako štite sebe i druge“, ističe Petrović.