Episkop bački optužio medije „CNN affiliate-grupe“ da šire „ekstremnu netrpeljivost prema crkvi“

Time se vladika Irinej pridružio vladajućoj većini koja etiketira novinare Junajted medije, što je posebno opasno imajući u vidu uticaj SPC na javno mnjenje i ekstremnu desnicu.

„Mi, članovi Crkve, nismo izopšteni iz društva jer činimo njegovu apsolutnu većinu. Stoga nam zastupnici ovog čisto marksističkog shvatanja, prerušeni u pristalice ‘zapadnog liberalizma’, ne mogu, barem zasad, oduzeti građanska prava, kao, naravno, ni odgovornost pred zakonom i društvom“, naveo je Irinej u saopštenju.

On je rekao da pravoslavni hrišćani nemaju ništa protiv toga da i nevladine organizacije imaju pravo da se u javnosti izražavaju i bore za svoje stavove, „pošto im već to zakon ne zabranjuje“.

„Ali sa indignacijom odbijamo njihovu neskrivenu nameru da to pravo pretvore u monopol, a da svako iskazivanje hrišćanskog mišljenja o nekom važnom narodnom pitanju nazivaju ‘malignim uticajem crkve na državu i društvo’ ili da istupaju sa još težim i ružnijim klevetama“, naveo je on, dodajući da je stav patrijarha SPC o rodno senzitivnom jeziku izazvao gnev i otkrio ekstremnu netrpeljivost pojedinaca i grupa prema crkvi i vrednostima koje ona oličava, a koju neštedimice seju preko „CNN affiliate-grupe“ elektronskih i štampanih medija.

Potpredsednica Demokratske stranke (DS) Tatjana Manojlović ističe za Danas da je postalo opšte mesto da se na svakodnevnom nivou svi koji različito misle označavaju kao strani plaćenici i domaći izdajnici. Prema njenim rečima, mi smo sekularna država i lingvistika je tema za akademsku javnost, BU i institute.

– Jednom me, prilikom gostovanja u emisiji, voditelj pitao zašto insistiram da sam „novinarka“, zar nije svejedno? Ako je svejedno, mogu li da kažem da ste Vi „voditeljka“? Promenio je temu.

Jezik je živa tvar, podložan promenama jer prati inovacije u svim sferama života, pa i na tržištu rada. Neko je nekada smislio normu da muški rod bude važeći i za žene i za muškarce. Izraz učiteljica, čistačica, kuvarica, lako je prihvaćen, jer su žene većinom i obavljale taj posao. Nekada skoro da nije bilo žena filozofkinja, psihološkinja, sudinica, ministarki, premijerki, lekarki, predsednica – pa se jezik samo prilagodio novonastaloj situaciji i ja zaista u tome ne vidim ništa sporno – ukazuje Manojlović.

Ona podseća da je ova problematika u Srbiji pre izvesnog vremena i zakonski rešena.

– U vreme kada sam i sama usvajala rodno senzitivni jezik, promišljala sam mnogo o tome i neretko mi nije bilo jednostavno da „slomim jezik“, ali sam razumevala zašto je važno. Svojim sagovornicama, u emisijama koje sam na programu RTS pripremala, davala sam priliku da same odluče kako da ih potpišem. Moram priznati, najviše otpora sam imala upravo među koleginicama, u novinarskim redovima i produkcijskom delu, jer je nekako podsvesno prihvaćeno da manje vrediš jer si žena, na pozicijama gde su muškarci dominirali – kaže Manojlović.

Prema njenim rečima, godinama se to menjalo, pa je i samo novinarstvo s namerom degradirano, omalovažavano, a odnos moćnika prema medijskim radnicima takav, da se oni željni njihovog uvažavanja i ne nadmeću za pozicije. Došli smo, dodaje, do one narodne: „zovi me i loncem, samo me nemoj razbiti“.

Novinar Nedim Sejdinović smatra da je Irinej Bulović dugo već simbol onoga najretrogradnijeg u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja se zdušno opire svemu što može da doprinese da Srbija postane moderna, sekularna država koja će poštovati svoje građane, ljudska prava, ljudski život i ljudsku sreću.

– Njegovo utočište je primitivni nacionalizam šešeljevskog tipa, pa je stoga i neka vrsta žestokog jeretika, jer je u hrišćanstvu etnofiletizam – jeres, a on je odavno u tom smislu preskočio sve granice. S obzirom da deli radikalsko-neprednjačke vrednosti, nije uopšte čudno što koristi sličan vokabular, pa su tu CIA-snajke i druge zavere protivu srpstva, a da su na meti nezavisni mediji i javne ličnosti koje imaju liberalna, leva, pa čak i umereno konzervativna stanovišta – navodi Sejdinović.

Naš sagovornik ističe da se ne može, i ne treba, sprečavati crkvi da javno iznosi svoja mišljenja, ali je neophodno da drugi delovi društva oštro reaguju kada su ti stavovi u dubokoj suprotnosti sa interesima građana ove zemlje, koji u ogromnoj većini ne žele da žive u nekakvom verski zatucanom društvu kojim dominira nasilje nad ženama i nasilje nad svima koji su slabiji.

– Stavovi Irineja i sličnih nanose štetu društvu, ali dugoročno štete i samoj SPC, koja u jednosmernoj ulici civlizacije uporno ide u suprotnom pravcu, verujući da se stvari mogu vratiti unazad. Ne mogu se vratiti, mogu možda samo nakratko, uz gomilu sudara – poručuje Sejdinović.

Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost – Koraci, kaže za Danas da je u jednoj stvari episkop bački Irinej u pravu i potpuno i da se potpuno slaže sa njim – crkvu i njene predstavnike treba privesti poznaniju prava i adekvatno sankcionisati za silne govore mržnje, slučajeve pedofilije, sumnjive poslove koje crkva ima, uništavanje prirode i prirodnih dobara…

– Srbija je makar formalno sekularna država, a crkva ni po zakonima Republike Srbije ni po sopstvenim kanonima nema prava da se meša u pitanja jezika, organizacije države, normiranja braka i porodice, itd. Nažalost, kod nas je crkva sastavni deo represivnog državnog aparata – jedni drugima daju legitimitet – naglašava Oljača.

Prema njegovim rečima, što su članovi jednog društva ugroženiji i siromašniji, crkva je snažnija i bogatija.

– Vešto koketiraju sa svim slabostima građana nudeći im spas pod svojim skutima. Bolno je gledati ljude koji nemaju šta jesti kako ljube episkopske i vladičanske zlatne prstenove i krstove koji bi jednu porodicu mogli da hrane godinu dana. Tačno je da većina građana gravitira ka crkvi, ali je pitanje koliko smo religiozni. Ispovedanje vere je lična, privatna stvar, duboko intiman čin, a šira društvena javnost i zajednica sa tim ne trebaju imati bilo kakve veze i dodira. Međutim, kod nas je ispovedanje vere folklornog karaktera – smatra Oljača.

Prema njegovim rečima, crkva uspostavlja trgovinske odnose sa vlašću, a građani trgovinski odnos sa crkvom i Bogom.

– Crkva kao institucionalizovana vera bi mogla imati pozitivnu, kohezivnu funkciju jer je ona, svidelo se nama to ili ne, jedna od najstarijih društvenih institucija u istoriji civilizacije. Ipak, ista ta istorija nam svedoči kako je crkva prepuna nasilja koje uzrokuje duboke i destruktivne podele koje su neretko vodile u ratove i razne druge sukobe, predano služeći diktatorima i mračnim stranama ljudske prirode – ukazuje Oljača.

Podsetimo, pojedine nevladine organizacije kritikovale su prethodnih dana stavove patrijarha SPC Porfirija, izrečenih u uskršnoj poslanici, da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakona koji to nasilje nameću, kroz zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik.

On je u poslanici pozvao na „očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma na kojima je izgrađena srpska kultura“.