Epska hrabrost i antička tragedija

„Drago mi je da se Jagoš Đuretić, jedan od poslednjih velikana izdavaštva u Srbiji, odlučio na ovako hrabar korak – kaže Saša Stojanović – posebno kad knjiga uopšte postaje nedonošče srpske (ne)kulture; kulturni prostor odavno je zagađen odsustvom minimuma izdavačkih kriterijuma, na to su se nadovezali vladajući argumenti sile primitivnih i nepismenih. U takvoj situaciji, nimalo ohrabrujućoj za sve što nije laka književnost, Albatros plus želi da oživi sećanje na jednu epsku hrabrost i antičku tragediju koja je zadesila Ahmeda Ademovića, Roma, trubača u srpskoj vojsci tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata.

Da podsetimo, Ademović je drugog dana Kumanovske bitke pretrčao na protivničku stranu, zasvirao njihov znak za povlačenje i nagnao tursku vojsku u beg, za šta je odlikovan Karađorđevom zvezdom; u Drugom svetskom ratu, nemački oficir mu je poštedeo život ali mu je zato oba sina poslao na streljanje; nikada više nije zasvirao u trubu a do smrti se izdržavao čisteći cipele gostima leskovačkog hotela Beograd.

„Ovakvo herojstvo je prosto vapilo da bude zabeleženo baš kao i stravična tragedija; s druge strane, roman i kompozicijom odudara od ustaljenih, komercijalizovanih navika u srpskoj književnosti imajući u vidu da teče kroz dva paralelna toka: jedan čini priča puna južnjačkog ritma koju kroz romsko afektiranje prizrensko-timočkog dijalekta pripoveda njegov potomak Ljubiša, drugi je melodična pripovest gusto nabijena aliteracijama i asonancama, koja počinje od pohoda Izrailja ka Obećanoj zemlji i traje do pada Jerihona; sam moto knjige proklet bio pred licem Jahve / čovek koji pokuša da ponovo gradi Jerihon / gradio mu temelje na svome prvencu / podizao mu vrata na svome mezimcu otvara večito pitanje o besmislu rata u kome, još od Eshila, kao prva žrtva pada istina“, objašnjava Stojanović.