Foto: EPuS logoZemlje Zapadnog Balkana u pogledu vladavine prava još dugo neće moći da pristupe Evropskoj uniji (EU) zbog toga što širom regiona imamo vlastodršce, što je ključni problem koji vide svi oni koji će odlučivati o našem članstvu, izjavio je danas profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević.
On je na skupu „Aktuelni izazovi EU“, koji je povodom Dana Evrope organizovao Evropski pokret u Srbiji (EPuS), ukazao na „hladne tuševe“ koji su usledili jedan za drugim od februara, kada je objavljena Strategija proširenja Evropske komisije.
Svi su bili ozareni, podsetio je Teokarević, kada je objavljena strategija za proširenje Unije na Zapadni Balkan, a onda je usledio hladan tuš, zaključno sa izjavom predsednika Francuske Emanuela Makrona da proširenaja neće biti dok se EU ne reformiše iznutra.
Potom smo, nedelju dana pred istorijski Samit u Sofiji, prvi posle Solunskog samita pre 15 godina, od cele ambiciozne strategije za proširenje na dnevnom redu dobili povezivanje, rekao je on na skupu u EU Info centru.
Prema oceni Teokarevića, to je nedovoljno za naše apetite, ali je u skladu sa trenutnom situacijom u regionu.
Prodekan na Fakultetu za ekonomiju i finansije (FEFA) Miloš Erić ocenio je da je za pristupanje EU neophodno da se desi sticaj unutrašnjih i spoljnih okolnosti, istakavši da je, pre svega, problem „u nama“, jer zemlja još nije pokazala unutrašnju spremnost za članstvo.
On je ukazao da je u EU trenutno tavka percepcija da Unija ne može da se nosi sa prijemom zemalja Zapadnog Balkana.
Prijem svih zemalja sa Zapadnog Balkana bi za EU u prilivu stanovništva značilo tri odsto, pola Rumunije, a u ekonomiji manje od jedan odsto, odnosno doprinos evropskom BDP bi bio izmešu 1 i 1,25 odsto, naveo je Erić.
Tako da to za EU i njene građane deluje neprijatnije nego što jeste, smatra on.
Predsednik Evropskog pokreta Mihailo Crnobrnja poručio je da Srbija treba da bude spremna da će u procesu integracija do 2025, koja je označena kao indikativni datum prijema, morati mnogo da poradi ne samo na pregovaračkim poglavljima i pitanju statusa Kosova, već i na uslovima koji su teži nego za, na primer, Hrvatsku ili Poljsku.
On je kao najveći izazov za EU naveo Bregzit, a onda i izbegličku krizu, dužničku krizu, centralizaciju, spoljnu politiku i Tursku, koja je kandidat od 1999.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
