Foto: Privatna arhivaProleće na Fruškoj gori, kako kažu ekološki aktivisti, donosi “pomor šume”. Seče se na sve strane po Nacionalnom parku i to po planu. I nikom nije problem što su u pisanju desetogošnjeg plana gazdovanja šumama u NP “Fruška gora” učestvovali oni koji sada imaju firme koje su dobile posao da seku te iste šume.
Delovi oko Letenke, Brankovac, Stražilovo, Kraljeva stolica, Dolina kestenova, dolina Crvenog čota, Rohalj baze i druga mesta sa planinarskim stazama i izletištima, bukvalno su devastirana. Kako kažu ekolozi “očetkana do kraja”.
Na delu je legalno uništavanje šuma Nacionalnog parka jer su sve planske papire (uglavnom sve) spakovali 2018. godine u desetogodišnji planski dokumenat Osnove gazdovanje šumama, ističu iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.
“Seča šuma je eskalirala i to sad svi ljudi vide. Ne može prosto da se zaobiđe, jer se seče i uz šumske staze, seku se šume bukvano uz sam prvi stepen zaštite. Oni koji su isplanirali ovakvo gazdovanje šumama, odnosno pojedinci koji su potpisani na taj plan, imaju privatne firme koji sada obavljaju seču šume na Fruškoj gori, dominanto za delove u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve. Tako da su oni isplanirali koliko je njima šume treba”, kaže Dragana Arsić iz ovog Pokreta.
Plan je za Javno preduzeće Nacionalni park “Fruška gora” uradila firma „Šumaplan – BanjaLuka“, a za Eparhiju bačku „Šumarski projektni biro, Beograd“. Neki od šumarskih inžinjera potpisanih na Osnovama gazdovanja šumama osnovali su svoje firme za “doznačavanje i seču” i to su one razne firme sa nazivom “forest”, “wood” i slično koje seku („neguju“) i državne i crkvene šume.
Površina Nacinalnog parka Fruška gora je 26.000 hektara, 6.000 je vlasništvo Eparhije sremske, a svega 300 hektara su šume malih privatnih vlasnika. Javno preduzeće NP Fruška gora upravlja ovim prirodnim biserom i većim delom šume koja je u vlasništvu države.
“Stanje je, što kažu, redovno, seče se na 90 procenata provršine NP Fruška gora. Samo tri odsto je u zoni zaštite i ne seče se. Gazdovanja je takvo da su i šume zaštićenih područja prirode stavljene u područje ekploatacije. Dok god imamo ovako nakaradnu zakonska regulativu, ovo će se dešavati. Strašno je. I neće se zaustaviti dok god nadležna stručna institucija, Pokrajinski zavod za zastitu prirode, odobrava ovakav način upravljanja šumama u zaštićenim područjima prirode, način po kojem se šume posebne namene tretiraju kao šume koje donose ekonomsku korist”, rekla dalje naša sagovornica.
Pokrajinski zavoda za zaštitutu prirode trebalo bi da inicira te promene plana, ali oni nemaju odlučnost da ukažu na problem i način na koji se gazduje šumama, na kraju oni su i dali saglasnost na taj plan i aminovali seču na 97 odsto teritorije NP.
U suštini dominantno ekonomski tretman šuma u zaštićenim područjima je suprotan i Zakonu o šumama i Zakonu o zaštiti prirode, jer šume posebne namene moraju imati prioritetnu ekološku i sociološku funkciju i namenu, a ne ekonomsku.
Situacija u svim zaštićenim područjima prirode u Srbiji je ista i šume se ne seku samo u nepun 1 odsto područja pod zaštitom. Ista je situacija i sa zaštitnim šumama oko naselja.
Uzrok problema je kako smatra Arsić što je tražnja za drvnom masom u poslednjih desetak godina u porastu, država sa druge strane, nema strategiju razvoja šumarstva, strategiju zaštite prirode i strategiju razvoja drvne industrije.
Zemlje koje žele da zaštite svoje šume obično zabrane ili ograniče izvoz drveta, što Srbija nije učinila. Dapače, drvo je drugi po redu izvozni proizvod iza bakra, kada gledamo kategoriju izvoza sirovina. Najviše od nas, drvo kupuju Kinezi i Italijani. Oko 60 odsto drveta koje se izveze je čista sirovina, u trupcima.
Drveta tako fali svuda. Bilo za ogrev, bilo da pitate proizvođače nameštaja, koji se muče da dođu do kvalitetnog drveta.
Eparhija sremska je kako dodaje naša sagovornica posebna tema, jer oni seku šumu zbog čistog prihoda, “a ćup im je bez dna, nezasiti su”, dok JPNPFG seče da bi namirio plate 140 zaposlenih.
“Kod Crkve pohlepa, a kod ovih socijala i partija. Velike površine su vraćene crkvi i ona je posle države najveći privatni vlasnik šuma u Srbiji. Naravno, bez obzira koja je eparhija, oni gazduju koncesionarski, sklope ugovor o zakupu, bukvalno izdaju šumu i dobijaju prihod od seče. Enormno prihoduju i crkva i firma koja uzme šumu pod zakup, na štetu prirodnih dobara, naših zajedničkih interesa i zdravlja ljudi. Akademska zajednica takođe ćuti i niko ne pritišće donosioce odluka da nešto promene”, nastavlja Arsić.
Sa NP “Fruška gora” kaže da nemaju komunikaciju, pokušali su, ali bezuspešno. Na kraju, oni rade po zakonu, odnosno donesenom planu. Pokušaće da iniciraju sastanak sa novim direktorom tokom aprila, jer je ovo preduzeće dužno da uspostavi saradnju sa civilnim sektorom, pa i onim delom koji ga kritikuje.
I ovo preduzeće je kako kaže ona dokaz da treba što hitnije doći na red reforma upravljanja zaštićenim područjem, jer samo 7 odsto njihovog budžeta dolazi iz državne kase, dok je čak 70 odsto od seče šuma.
Korupcija je takođe dominantan problem. Kontrola je nikakva i jako teško se sprovodi.
„Čuvari NP kažu da ne mogu da obavljaju kontrolu na crkvenim delom, a to je jedna četvrtina parka, da li je to sad objektivno ili nije, ali kapacitete nemaju“, zaključuje Arsić.
Dobio batine od drvoseča, zaposleni u Nacionalnom parku ga vređao
Petar Živanović iz Novog Sada šeta po Fruškoj gori desetak godina. U javnosti je postao poznat kao čovek koji skuplja smeće tokom uživanja u prirodi i na kraju ga ostavi ispred prostorija NP „Fruška gora“ u Sremskoj Kamenici. Pre dve godine dobio je batine od drvoseča, a čuvar NP umesto da ga brani, tom prilikom ga je psovao i vređao. Sudski epilog čitave ove nesreće još čeka.
„To smeće koje sakupim su ostavili zaposleni NP ili firme koje su angažovane da tu rade, nisu to planinari i izletnici, nego baš se vidi gde je bila seča, po ostave smeće, razne kante i druge stvari. Ko god prošeta Fruškom gorom komentariše da je seča katastrofalna, sedmično pređem do 50 kilometara i mogu videti promene na nedeljnom nivou. Nema više dela Fruške gore koji nije načet, a ima delova koji su žestoko oguljeni. Svi oni zgrću ogromne pare. Šumari Nacionalnog parka žive u vilama. U jednoj takvoj živi i čuvar koji je prisustvovao incidentu i koji me je psovao dok su me tukli”, rekao je Živanović.
Kako se priseća, pre dve godine, negde kilometar od Letenke, naleteo je na grupu ljudi. Pitao ih je šta rade i što su ostavili toliko smeća. Kao odgovor, krenula je vika u njegovom pravcu. Živanović je počeo da skuplja smeće koje je planirao da pokupi u povratku šetnje i odnese ga pred prostorije NP.
Međutim četvorici drvoseča je tad već izgleda bilo dosta svega i krenuli su prema njemu. Napali su ga.
„Šumar, odnosno čuvar, je bio tu i nije učinio ništa, dapače, psovao me. Iako on već protiv sebe ima krivične prijave za ilegalnu seču, radi na tom mestu i dalje. Nacionalni park nije imao raspisan tender za seču na toj delu gde su mene pretukli. Naknadno je tamo poslat inspekcijski nadzor koji je kontovao da je sečeno. Kada smo pitali tužioca da li će podneti tužbu za ilegalnu seču on je rekao da nema osnova, jer se Nacionlni park nije izjasnio da je oštećen, što naravno ukazuje na korupciju“, izjavio je Živanović.
Prošle godine zbog neadekvatnog upravljanja šumama u javnom preduzeću Nacionalni park „Fruška gora“ propala je nominacija bukovih šuma za UNESKO-vu listu svetske prirodne baštine.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
