Eskobar za Glas Amerike: O tablicama u Briselu, Srbija i Kosovo da ne militarizuju situaciju  

Kako kaže Eskobar, Lajčak ima neke odlične predloge i, kada je reč o registarskim tablicama, pokušava da dovede obe strane u Brisel da razgovaraju o održivom rešenju, ali da je na dvema stranama da se dogovore da razgovaraju o tome, odu u Brisel i razmotre to pitanje.

On je rekao da je na obe strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje, da ne šalju specijalne jedinice u mesto gde postoji KFOR i gde nema potrebe za tim.

„Tako da bismo, u vezi sa pitanjem tablica, voleli da vidimo neki pomak u Briselu negde u narednih sedam dana“, kaže Eskobar u razgovoru za balkanske servise Glasa Amerike.

Američki diplomata dodaje da je potrebno rešavati mnogo neposrednih pitanja, kao što su pitanja nestalih osoba i energetike – uz naglasak da sve treba da se odvija kroz dijalog.

Kako navodi Glas Amerike, SAD se zalažu za rešenje zasnovano na medjusobnom priznanju dve zemlje i podržavaju dijalog pod pokroviteljstvom EU, ali taj proces traje već 10 godina bez mnogo napretka i pitanje je da li je vreme za novi pristup.

Eskobar je rekao da je potrebno da se obnove naporu i u dijalogu, kao i da je dijalogu potrebna „evropska podrška“.

„Rekao bih da, uz dužno poštovanje prema evropskim kolegama, ljudi u regionu nisu uvek sigurni da ih Evropa želi, tako da Evropa mora da im pošalje poruku da će te zemlje biti članice EU i da će biti članice u nekom razumnom roku. Dijalog Kosova i Srbije je deo tih napora, ali se oni odnose na ceo region, uključuju Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, tako da poruka mora da bude javnostima tih zemalja da će biti deo Evropske unije“, rekao je Eskobar.

Na pitanje da li će SAD izvršiti pritisak na pet članica EU koje nisu priznale Kosovo američki diplomata je rekao da misli da će se to, na kraju, dogoditi ako bude napretka u procesu koji vodi EU.

On je izrazio nadu da će Kosovo i Srbija uspeti da postignu sveobuhvatno rešenje za vreme prvog mandata administracije Džoa Bajdena navodeći da treba da se krene sa rešavanjem drugih pitanja, a to je kandidatura za članstvo u EU i ekonomska integracija regiona.

Upitan kako SAD gledaju na sve veće približavanju Srbije Rusiji i Kini i da li još veruju da je Srbija pouzdan partner u regionu Eskobar je ocenio da je Srbija dobar partner Americi u mnogim oblastima.

„Oni tesno saradjuju sa nama na mnogim pitanjima, mnogim regionalnim i bilateralnim pitanjima, a takodje su i ekonomski pokretač celog regiona i otvoreni su za ekonomsku integraciju sa ostakom regiona“, rekao je Eskobar.

Rekao je da predsednik Aleksandar Vučić daje uveravanja da je, dok napreduje sa inicijativom Otvoreni Balkan, otvoren za saradnju sa svih šest.

„Tako da pitanje nije da li se Srbija kreće bliže zapadu, jer je 70 ili 80 odsto njene ekonomije vezano za zapad, veći deo srpske dijaspore je na zapadu, većina investicija dolazi sa zapada… pitanje je da li može da javnost uveri da je to činjenica. Deo problema je što ljudi ne razumeju da Rusija ne investira u Srbiju, Rusija ne daje Srbiji humanitarnu pomoć, nisam siguran da Kina u investicijama nudi takav kvalitet kao mi“,rekao je Eskobar.

On je rekao da je tačno da Srbija ne može da sedi na dve stolice ali da misli da je  kulturno, ekonomski, društveno… ona već napravila izbor i da je na zapadu da joj pomonge da krene u tom smeru na konkretne načine, kroz članstvo u EU.

Eskobar je rekao da ga brine prisustvo Rusije i Kine u regionu Balkana

„Brine me to, iskreno, mislim da u evropskom prostoru zemlje treba da znaju da imaju druge opcije pored Kine – ekonomski gledano“, rekao je on.

Ukazao da je otvaranje kancelarije DFC u Beogradu bio sjajan primer angažovanja SAD u regionu i da tesno saradjuje sa Američkom privrednom komorom, što je jedan od načina da se ljudi podstaknu da gledaju mimo Kine u velikim infrastrukturnim projektima i investicijama, jer američke investicije dolaze uz dugoročne koristi za region

Što se tiče Rusije rekao je da je mnogo toga što Rusija radi, mešajući se u unutrašnja pitanja zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Crne Gore, veoma destabilišuće, udaljava region od puta evropskih integracija i multietničkog pomirenja

Kao glavna pitanja za Zapadni Balkan on je rekao da, prvo u srednjem roku, SAD žele brzu integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Uz to treba pružiti šansu ulaska u NATO onima koji su zainteresovani.

Drugo pitanje su ekonomske opcije i šta će Balkan biti za sledeće generacije.

„Zapadni Balkan je područje puno prilika, te zemlje su dinamične, imaju sjajne univerzitete, kvalifikovane ljude, ali nažalost mnogi od tih ljudi ne vide prilike u svojoj zemlji i odlaze, i to će postati strateški problem ne samo za zemlje Balkana nego i Evropu i SAD takodje“, rekao je on.

Eskobar je rekao da je vrlo zainteresovan za ideju o ekonomskoj integraciji.

„Vrlo sam zainteresovan za sva ta pitanja, i ideje o ekonomskoj integraciji, jer ako gledate Zapadni Balkan kao celinu, u teoriji možete da imate ekonomsku grupu od šest zemalja, možda i više, oko 20 miliona ljudi, sa oko 125 milijardi dolara bruto nacionalnog dohotka, i sa stopom rasta od čak pet dsto, tako da biste bili region Evrope koji se najbrže razvija, i to je uzbudljivo za nas politički, a mislim da će biti podsticajno za američke investitore“, rekao je on.