Ešli Barti: U penziju sa trona

U vremenu kad se svet bavi onim pravim, smrtonosnim bombama i navodno preispituje koja je cena želje za dominacijom, moći i novcem, detonacija vesti jeste bila velika, ali će odjek biti očekivano mali.

Rekla je jednostavno „dosta“, donela odluku nezamislivu skoro svim (ne)običnim ljudima u trenutku kad je više od dve i po godine (od 24. juna 2019) svetska teniserka broj jedan, sa više od dve hiljade bodova ispred prve pratilje, kad je više nego dominantna.

U januaru je postala prva domaća teniserka koja je osvojila Australijan open posle 44 godine, nakon što je te 2019. postala prva Australijanka koja je posle 46 godina osvojila titulu na Rolan Garosu.

„Nemam više to u sebi. Znam da sam potrošena, fizički više nemam šta da dam i emotivno nemam u sebi potrebno htenje. To je, za mene, uspeh – dala sam sve ovom divnom sportu i srećna sam zbog toga“- obrazložila je svoju odluku o tensikom „penzionisanju“, istovremeno otvorivši mnogo pitanja vezanih za profesionalni sport, moderne gladijatore u njemu, koji, eto, osim što basnoslovno zarađuju, imaju pritom i neke spolja nevidljive muke.

Reket je u ruke uzela kad je imala četiri godine, dva leta kasnije počela je i da trenira.

Otac poreklom Aboridžin i majka iz porodice doseljenika iz Velike Britanije, kao i dve sestre, ni tada, ni celim tokom karijere nisu je ni u čemu pritiskali i to je uvek isticala u malobrojnim intervjuima koje je dala.

Tenis je već jednom napustila kad je imala 18 godina.

„Sa 17 godina sam tokom cele te sezone samo 27 dana bila kod kuće i to mi je jako teško palo. U dogovoru sa porodicom odlučila sam da pobegnem od svega toga i da se posvetim sebi“, izgovorila je i tada jednostavno najveći talenat u ženskom tenisu, igračica koja je sa 15 godina osvojila juniorski Vimbldon i predstavljena kao „nova i bolja verzije Martine Hingis“.

„Zahvalna sam za sve što mi je tenis dao, ali spremna sam da se povučem, da jurim druge snove i da odložim rekete“, poentirala je sada Barti koja je na turnirima zaradila nešto manje od 24 miliona dolara, ali i kojoj novac očigledno nije bio motiv jer je „spolja gledano“ mogla da zaradi makar još toliko. Biti najbolji na svetu u bilo čemu, a u tenisu je to pakleno teško, nije mala stvar.

Pakleno teško, stoga i retko, jeste i povući se kad si na vrhu. Odreći se lovorika i miliona i sačuvati sebe. Ličnom odlukom ali i univerzalnom porukom.