Umesto da se izjasni o premeštanju tužiteljki, Etički odbor VST izdao uopšteno uputstvo i savete

Etički odbor VST-a, međutim, ovim uputstvom je pokušao da na vrlo konkretna pitanja ponudi uopšten odgovor.

Naime, u samom uputstvu se konstatuje da je ono izdato povodom dvanaest inicijativa kojima se ukazuje na eventulano kršenje Etičkog kodeksa tužilaca, a koje je Etički odbor primio između marta i oktobra ove godine.

Etički odbor izdao uputstvo

Umesto da odlučuje o dvanaest inicijativa, Etički odbor je izdao jedno uputstvo u kojem se, uzgred, nigde ne navodi šta u konkretnim inicijativama piše.

Ipak, iz sadržaja samog uputstva, kao i vremena kada su poslate, jasno je da je većina inicijativa proistakla iz događaja koji su inicirani odlukom glavnog tužioca Višeg tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića da premesti dve tužiteljke, Jasminu Paunović i Bojanu Savović, van odeljenja za suzbijanje korupcije.

Ovaj potez izazvao je veliko interesovanje javnosti, rezultujući u velikom broju javnih nastupa, kako direktno uključenih nosilaca javnotužilačkih funkcija i njihovih kolega iz pravosuđa, tako i predstavnika politike. Najzad, premeštaj tužiteljki doveo je i do nekoliko organizovanih protestnih okupljanja.

Osam meseci i dvanest inicijativa kasnije, Etički odbor Visokog saveta tužilaštva je izašao sa uputstvom koje je podeljeno na deo koji se tiče profesionalnog, i deo koji se tiče ličnog interiteta tužilaca.

U uputstvu, Etički odbor naglašava da tužioci svojim stavovima i aktivnostima koji proizilaze iz funkcije koju obavljaju, ne smeju ispoljavati ambicije vezane za karijeru koje bi mogle pogrešno da usmeravaju njihove odluke.

Tužioci su dužni, dodaje se u uputstvu, da se staraju da obezbede poštovanje zakona, poštuju principe uzdržanosti i diskrecije, posebno u pogledu izražavanja političkih, filozofskih ili verskih uverenja, ličnog neprijateljstva, iskazivanja prezira ili nasilnog stava prema bilo kome zbog antipatije koju postupci te osobe mogu izazvati, čak i u slučaju kada su oni potpuno neprihvatljivi.

„Načelo profesionalnog integriteta podrazumeva da nosilac javnotužilačke funkcije, nezavisno od ličnih sklonosti i stavova u vezi sa ponašanjem drugog nosioca javnotužilačke funkcije, treba da se uzdrži od svih aktivnosti u kojima bi njegovi lični interesi ili stavovi mogli narušiti principe nepristrasnosti i objektivnosti ili u javnosti stvoriti utisak da se javna ovlašćenja koriste u privatne svrhe“, navodi se u uputstvu.

Opet, u delu uputstva koji se tiče ličnog integriteta, Etički odbor napominje da se od tužilaca zahteva veći stepen pažnje i određena ograničenja u javnom razgovoru, koja se ne odnose na ostale građane.

„Funkcija javnog tužioca mora uživati javno poverenje, što iziskuje pojačan stepen odgovornosti kada se u javnosti iznose kritike na rad ovog državnog organa, koje se ne smeju zasnivati na ličnim vrednosnim sudovima, ukoliko nemaju jasnu činjeničnu osnovu i ukoliko njihovo javno iznošenje ne može doprineti konstruktivnom dijalogu i rešavanju eventualnih problema u radu, što je poželjno i neophodno u demokratskom društvu“, stoji u uputstvu.

Oni su takođe naglasili da su javni tužioci dužni da „održe diskreciju, što u nekim slučajevima, bilo da je to pitanje ličnog senzibiliteta ili rezultat razumevanja etičkih standarda, onemogućava njihove javne odgovore na kritike“.

Etički odbor: Tužioci bi trebalo da…

Tužioci, ističe Etički odbor, u javnom razgovoru treba da teže pronalaženju odgovarajućeg balansa između prava na slobodu izražavanja i potrebe da se štiti ugled javnog tužilaštva.

Etički odbor je takođe napomenuo i da je i obaveza glavnog javnog tužioca „kada reaguje na konkretno ponašanje intenzivnija u odnosu na ostale javne tužice, imajući u vidu važnost funkcije koju obavlja“.

„U tom smislu, postupanje u skladu sa etičkim standardima od glavnog javnog tužioca iziskuje da upravo autoritetom i značajem svog položaja pokaže visok stepen sposobnosti u rešavanju spornih pitanja, u kom smislu uvek mora postupati pravično, nepristrasno i objektivno, uz poštovanje ličnog integriteta drugih javnih tužilaca i osnovnih prava i sloboda“, navodi se u uputstvu.

U istom dokumentu je istaknuto i da tužioci treba da se uzdrže od političkih aktivnosti koje „nisu u skladu sa načelom nepristrasnosti, odnosno javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera, osim kada se radi o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, vladavine prava i ljudskih prava“. Kako se napominje, javni tužilac je garant poštovanja zakona i branilac društva i ne sme biti instrument koji se koristi u interesu bilo koje društvene, političke ili verske grupe ili bilo kog dela vlasti, niti zaštitnik njenih pristalica.

Sagovornik Danasa iz tužilačke organizacije koji je želeo da ostane anoniman napominje da je ovim uputstvom Etički odbor pokušao da izbegne da se direktno izjasni o podnetim inicijativama i da je bilo za očekivati da će se baviti svakom situacijom ponaosob.

Sam dokument, napominje naš sagovornik, je uopšteno tumačenje Etičkog kodeksa koje nema obavezujući karakter. Ono otkriva, dodaje naš sagovornik, da većina ljudi koji čine Etički odbor i dalje ima anahron pogled na ulogu tužilaštva koje nije u duhu ustavnih izmena i novih zakona koji su tužiocima dali veću autonomiju nego što su imali ranije.