Etno pop kubizam i etno senzualizam

U Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu mladi grafički dizajner iz Pirota Danilo Mančić (24) patentirao je nedavno dva nova načina likovnog izražavanja i vizuelne komunikacije u postmodernoj umetnosti i kulturi – etno pop kubizam i etno senzualizam. Za nastanak ovih novih likovnih obrazaca, inspiraciju i nadahnuće pronašao je u tradicionalnim vrednostima pirotskog kraja, u šarama pirotskog ćilima, grnčariji, narodnom vezu i tapiserijama koje su tkale naše bake i prabake. Na tome je radio poslednjih nekoliko godina.

Novi likovni obrasci

– Etno pop kubizam je višestilski likovni jezik karakterističan za nove tendencije u modernoj umetnosti s kraja 20. i početkom 21. veka. Pojednostavljeno, može se okarakterisati kao umetničko delo nastalo sintezom slovenske narodne umetnosti, pop arta i kubizma. Etno senzualizam predstavlja postmodernističku verziju etno pop kubizma i njegovo progresivno napredovanje. To je apstraktno, geometrijsko slikarstvo i predstavlja složeni vizuelni sistem kojim se ostvaruje estetika visokog dizajna i kao takav namenjen je modernoj arhitekturi – kaže Danilo.

Mladi autor priča da je sve krenulo s pokušajem da se osavremeni pirotski ćilim.

Pedagogija ili umetnost?

Mančić se umetnošću bavi još od od malih nogu. U osnovnoj školi je dobio Vukovu diplomu za likovnu umetnost. Završio je Srednju umetničku školu u Nišu, odsek za grafički dizajn, s najboljim uspehom. Iz finansijskih razloga nije nastavio studije umetnosti, ali ne namerava da odustane od njih. Student je treće godine Filozofskog fakulteta u Nišu, na odseku za pedagogiju.

– Pokušao sam da dam svoja rešenja za njegovu modernizaciju. Ispostavilo se, međutim, da to može da bude mnogo ozbiljnije. Reč je o vrlo raznorodnim stilskim obrascima koji su spojeni u novi likovni jezik. Sve što je značajno za naš kraj i ovo podneblje meni je poslužilo u stvaranju novog likovnog obrasca. Prilikom stvaranja koristio sam i druge detalje iz kulturnog i etno nasleđa južnih Slovena. Sve to, naizgled različito i nespojivo, uspeo sam da ujedinim i patentiram kao inovativni postupak u umetnosti – kaže Mančić.
– Bitno je reći da je pirotski ćilim autohtona likovna baština ovog kraja, ali i ove zemlje. On je i patentiran u Zavodu za intelektualnu svojinu i nemoguće je bilo šta od toga uzeti za neku ličnu korist. Kad govorim o mojim grafičkim rešenjima, moram da kažem da je reč o asocijacijama, fragmentima i apstraktnim delovima koji podsećaju na ćilim. Ostala je, dakle, samo asocijacija na ćilim. Već sam rekao da je to pokušaj spajanja nespojivog, spajanja tradicije i moderne umetnosti. S druge strane, ovaj novi likovni pravac nema tendencije da nešto menja u našoj tradicionalnoj umetnosti, već je samo u mom projektu, na neki način, osavremenjuje i prilagođava modernom vremenu – kaže Mančić.
Prema njegovim rečima novi pravci u likovnoj umetnosti imaju velike mogućnosti za primenu u praksi.
– To što sam uradio primenjivo je u svim granama umetnosti. Praktična primena novih grafičkih izraza je ogromna. Osim za izradu tapiserija, keramike, vitraža, mozaika, skulpture – instalacija i dizajna, velike su mogućnosti za primenu i u industriji, posebno u tekstilnoj, ali i u industriji nameštaja i drugim granama. Osim tekstilne industrije, novi umetnički obrasci veoma su zahvalni za industrijski i grafički dizajn. Tu, pored ostalog, mislim na dizajn vizuelnog identiteta – plakata, bilborda i letaka, pa je tako mogućnost njihove primene zaista ogromna – kaže Danilo.
Danilo kaže da su se za primenu njegovog patenta mnogi interesovali, ali da još uvek ništa konkretno nije dogovoreno.
– Onima koji su ih videli moja grafička rešenja su se dopala. Bilo je nekih kontakata, ali još ništa nije konkretizovano. Svoje radove slao sam pojedinim prijateljima u Austriji i u Minesoti u Sjedinjenim Američkim Državama. Njihove reakcije su veoma pozitivne, tako da uskoro očekujem i neke konkretne rezultate – kaže Mančić.
Osim u tradicionalnim vrednostima kulture našeg i drugih južnoslovenskih naroda, Mančić je inspiraciju za stvaranje ovih modernih dezena našao i u modernoj umetnosti. Zbog upotrebe jarkih boja njegova dela podsećaju na umetnost pop arta Endija Vorhola, ali i Roja Lihtenštajna i Kita Haringa.