Etno selo sa kućama od slame

– Tačnije, ti prozori će se puniti slamom i utezati se žicama i kočevima. Taj panel se, da tako kažemo, ponaša modelarno, od njega se mogu praviti različite varijacije prostora i lak je za montažu – objašnjava Slobodan Milošević.

Neki od kriterijuma po kojima je žiri odlučivao jeste energetska efikasnost, odnos prema kulturnom i prirodnom pejzažu, usklađenost programsko-prostornog rešenja sa specifičnostima udruženja.

Inicijativa „Mostovi“ obučava nezaposlena lica i porodice sa članovima domaćinstva koji imaju intelektualne poteškoće – kako da pokrenu proizvodnju organske hrane, a njihov projekat „Zdravljem protiv siromaštva“ jedan je od dobitnika nagrade „Erste fondacije“ za društvenu integraciju, u iznosu od 16.000 evra. Taj novac je iskorišćen za nabavku sadnica aronije i kupovinu imanja u naselju Lomnica, nadomak Kruševca, gde će se i graditi eko-selo za uzgajanje aronije i boravak dece i mladih sa invaliditetom, kojima će tu biti omogućena hipoterapija, sportsko jahanje i slično. Takođe, to će biti i idealan poligon za stručnu praksu studenata Arhitektonskog fakulteta i Fakulteta za primenjenu ekologiju iz Beograda, a za osnovce i srednjoškolce tu će se održavati nastava u prirodi. Prilikom naše prethodne posete, pre bezmalo pola godine, na imanju smo zatekli brojne volontere koji su predano radili na izgradnji kuće od slame. Ona je sada završena, a kako objašnjava Mirjana Stepanović, predsednica Inicijative, veliki radovi tek predstoje.

– Pre svega, očekuje nas izrada detaljnog građevinskog projekta za rešenje koje je pobedilo na konkursu i čeka nas, u narednih nekoliko godina, rad na realizaciji tog projekta. Posao nije lak, treba pokucati na mnoga vrata i animirati potencijalne partnere – govori Stepanovićeva dok obilazimo imanje.

Prema njenim rečima, u lokalnoj samoupravi još uvek ne postoji razumevanje i spremnost da se uloži u projekte koji podržavaju marginalne grupe.

– Grad Kruševac može da bude naš strateški partner u realizaciji ovog projekta. Jer, ekološko selo je mesto gde svi dobijaju. Naši korisnici dobijaju poligon za realizaciju svojih programa, naselje Lomnica dobija promociju, jer se nalazi na putu za Jastrebac, a Grad će ovim obogatiti svoju turističku i sportsku ponudu. Grad bi, svakako, trebalo da bude naš strateški partner i zato se nadamo da će izgradnja eko-sela biti uvrštena u strategiju razvoja grada – kaže naša sagovornica.

Kako objašnjava, za početak bilo bi dovoljno da pojedina gradska komunalna preduzeća pomognu u sređivanju zemljišta, što bi za njih to bio posao koji bi završili za nekoliko dana. Međutim, Grad nije pokazao spremnost da pomogne Inicijativi i, osim jednodnevnog ustupanja prostorije u Skupštini grada u kojoj su predstavljeni projekti, druge vidove pomoći nije ponudio. Iako je prvobitno bilo najavljeno da će se učesnicima konkursa, članovima Inicijative i novinarima obratiti gradonačelnik Kruševca Dragan Jovanović, to se ipak nije dogodilo.

– Naš cilj je da i dalje razvijemo socijalno preduzetništvo i na imanju ćemo izgraditi halu za preradu aronije. Da podsetim, mi smo krenuli s podizanjem ekoloških poseda, na kojima su članovi Inicijative zasadili aroniju, ali sledeći korak je njena prerada i zapošljavanje ljudi koji spadaju u kategoriju onih koji teško dolaze do posla – navodi Stepanovićeva.

Za realizaciju projekta, dodaje ona, potrebne su dve godine. Kako kaže, plan je ambiciozan, ali ne i neostvariv.

– Mi smo uvek bili optimisti. Ali, naravno, nećemo moći sami da iznesemo ceo projekat, pa je stoga potrebno dobro umrežavanje, uz podršku zajednice, pre svega Grada – kaže ona.

Stepanovićeva, na kraju, kao veoma važnu stvar u radu Inicijative navodi međusektorsko partnerstvo i ocenjuje da ne postoji nijedan sektor koji ima sve resurse i mogućnosti kako bi sam ostvario neki plan. Za članove Inicijative posebno važno, ako ne i najvažnije, predstavlja povezivanje sa Institutom „Josif Pančić“.

– Inicijativa je na početku imala samo zemljište koje je uparloženo i ništa osim toga. S druge strane, ljudi iz Instituta su imali znanje, znali su šta se može učiniti sa tom zemljom i rekli su nam „Vi nemate ništa, a mi imamo biljku koja ne traži ništa“ i tako smo krenuli sa sadnjom aronije – priseća se naša sagovornica i zaključuje da trenutno u okolini ne postoji dvorište koje nema ili nije zainteresovano da zasadi sadnice aronije.

Krađa aronije

– Početkom proleća imali smo jedno neprijatno iskustvo. Naime, na imanju od 60 ari pokraden nam je zasad aronije. I to se dogodilo baš četvrte godine, odnosno baš sada kada je trebalo da donese plod – kaže Mirjana Stepanović.

„Svitac i vodenica“

„Mostovi“ su pokrenuli još jedan projekat. Naime, u naselju Lomnica, gde će se graditi ekološko selo, nekada je radilo 18 vodenica, a danas nijedna, pa je zato pokrenut projekat „Svitac i vodenica“ koji za cilj ima obnovu i ponovno puštanje u rad nekoliko vodenica.

Čaršafi kao kostimi

Osnovna škola „Dragoljub Marković“ jedan je od potpisnika protokola o saradnji sa Inicijativom. Članovi hora ove škole izveli su, prilikom predstavljanja projekata, nekoliko narodnih pesama.

– U eri hip hopa, ova deca su se odlučila da neguju srpsku etno muziku i da tako čuvaju tradiciju. Oni su trebalo da idu na takmičenje, ali za to nije bilo novca. Kako bih ilustrovala u kakvim uslovima rade samo ću reći da članovi hora za svoje kostime koriste krevetske čaršafe, koje njihove bake vezu i pretvaraju u nošnju – kaže Stepanovićeva.