Kampanja koju protiv pravosuđa u Bosni i Hercegovini vodi lider bosanskih Srba Milorad Dodik preti da izbaci iz koloseka politiku Evropske unije prema toj zemlji. Bosanski Srbi su rešeni da u septembru održe referendum o državnim tužiocima i sudijama i mada su diplomate upozorile Dodika da bi referendum bio nezakonit, nije jasno kakve se protivmere razmatraju, ako se uopšte razmatraju – navodi u svom komentaru portal EUobzerver.
Sajt podseća da su sredinom jula ambasadori nekoliko zemalja EU i ambasador SAD u BiH putovali u Banjaluku da se usprotive glasanju koje su ocenili kao „neposrednu pretnju suverenosti i bezbednosti zemlje“, što „ne može biti tolerisano“. EUobzerver navodi da diplomate sada razmatraju svoje opcije i podseća da su bošnjački poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske uložili veto na odluku o referendumu, što znači da će o glasanju odlučivati Vrhovni sud RS: „Ali malo posmatrača veruje da će ova procedura zaustaviti referendum. Jedino međunarodna zajednica, posebno EU zajedno sa SAD, imaju težinu da spreče Dodika… – bilo tako što će se s njim konfrontirati ili mu ponuditi ustupke“.
Dodik sada tvrdi da su Sud i Tužilaštvo BiH neustavni jer je Dejton pravosudnu nadležnost dao entitetima – ovaj argument je ustavni sud BiH odbacio 2009 – ali su ove institucije uspostavljene uz saglasnost entitetskih skupština, što je i on svojevremeno podržao, ističe se u komentaru.
EUobzerver tvrdi da je jedan od Dodikovih razloga za raspisivanje referenduma sprečavanje krivičnih istraga. „U ovome on ima prećutnu podršku ostalih političkih lidera u zemlji koji imaju mnogo razloga da se boje, makar teorijski, od snažnog, nezavisnog antikorupcijskog tužioca“, navodi ovaj sajt.
Drugi razlog jeste osporavanje takozvanih bonskih ovlašćenja međunarodnog predstavnika u koje spada i ukidanje „antidejtonskih“ zakona. Najzad, prema EUobzerveru, Dodik opstruira jačanje centralne vlade.
To što je Dodik još 2009. tražio ukidanje izvršne funkcije međunarodnih tužilaca i sudija u Sudu BiH u oblasti organizovanog kriminala i korupcije, ali ne i onih čiji su predmet ratni zločini, „razotkrilo je pravu prirodu“ njegovih briga, piše u komentaru; portal podseća da je Dodik i 2011. obećavao referendum, što se završilo ustupcima koje mu je ponudila tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
„U zamenu za odustajanje od pretnje referendumom – 'za sada', kako je naglasio, stojeći kraj Eštonove tokom zajedničke konferencije za medije – Dodiku je poklonjena simbolična pobeda: pokrenut je 'strukturni dijalog' o pravosuđu, što je značilo da su Dodikove žalbe na pravosuđe imale nešto validnosti“, zaključuje se u tekstu.
U međuvremenu su neke države EU, kako se navodi, shvatile da umirivanje Dodika neće ukloniti problem već će samo odložiti dan obračuna. „To, u principu, omogućava Incku (Valentinu, sadašnjem visokom predstavniku u BiH) da se suprotstavi Dodiku i onima koji organizuju referendum tako što će ih, na primer, smeniti. Ali to je čista teorija: vlast visokog predstavnika istrošena je višegodišnjim svesnim zanemarivanjem od EU, kojoj se ne dopada izvršni mandat institucije, i on neće moći da deluje bez podrške vodećih država članica. On, takođe, nema ni instrumente da sprovede svoje odluke“, piše EUobzerver.
„EU može, u principu, da se suprotstavi Dodiku, koji navodno ima imovinu u jednoj državi članici EU zbog čega bi mu naškodilo zamrzavanje imovine. Ali šanse da se deluje preventivno su propuštene: prvi sastanak Saveta za spoljne poslove posle letnje pauze je 12. oktobra i šta god da ministri preduzmu, bilo bi retrospektivno. Za septembar, kada će ministri spoljnih poslova biti u Njujorku na Generalnoj skupštini UN, nisu planirani sastanci. Neformalni sastanak u 'gimnih' formatu 4. i 5. septembra nema mandat za usvajanje restriktivnih mera niti formalnih zaključaka“, objašnjava se u analizi.
Sajt još navodi da se Dodik „pripremio za konfrontaciju“ trošeći javni novac na lobiranje u Vašingtonu i Briselu, pa je tako Vlada RS u tu svrhu prošle godine u SAD potrošila najmanje 2,5 miliona dolara.
„Sada izgleda malo verovatno da će EU nametnuti sankcije ili bilo kakve druge mere. EU po pravilu sarađuje sa izabranim liderima, bez obzira na to kolike zloupotrebe oni mogu da čine. Makedonski premijer Gruevski, osnažen loše promišljenim dogovorom uz posredstvo EU, tipičan je primer. Dodik je tražio konfrontaciju sa međunarodnom zajednicom jer on buja na konfrontaciji. Neke diplomate smatraju da bi uzvraćanjem udarca međunarodna zajednica dala Dodiku ono što želi. Ali ne uzvraćajući udarac, dozvoliće mu da proglasi pobedu – i utre put za još jedan sukob u vreme koje on odabere“, zaključuje EUobzerver.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
