Da je Srbija sve dalje od zemlje u kojoj vlada demokratija, da su ozbiljno ugrožena ljudska prava i sloboda izražavanja, da u svim oblastim dominira isključivo Srpska napredna stranka (SNS) i da je izražena korupcija među članovima vlade, pokazali su „martovski izveštaji“ Stejt departmenta, Evropskog parlamenta, Fridom hausa i švedskog V-Dem Instituta.
Sagovornici Danasa profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić, Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd i Goran Miletić, direktor Civil Rights Defendersa za Evropu, smatraju da Evropska unija (EU) i SAD odavno znaju za loše stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji, ali da se o tome ćutalo najviše zbog statusa Kosova.
Kako ukazuju naši sagovornici, urušavanje demokratije u Srbiji ima direktne posledice na loš život građana, devastaciju životne sredine i otimačinu javnih dobara, a pošto nema promena, ponestalo je i strpljenja međunarodne zajednice.
Podsetimo, u izveštaju Stejt departmenta navodi se da su u Srbiji na snazi ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, da su vidljivi brojni slučajevi korupcije među članovima vlade, da su česte pretnje i nasilje prema manjinskim grupama, kao i da je izražena dominacija vladajuće stranke.
Evropski parlament usvojio je izveštaj poslanika Vladimira Bilčika o napretku Srbije na evropskom putu, u kojem je zvanični Beograd kritikovan u svim važnim oblastima, poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Spominju se afere Krušik, Jovanjica, Telekom Srbija i rušenje Savamale.
Fridom haus je u svom godišnjem izveštaju „Sloboda u svetu“ za 2020. naveo da se Srbija i dalje nalazi u grupi „delimično slobodnih“ zemalja, da su srpske vlasti na pandemiju korona virusa odgovorile netransparentno, kao i da je poslednjih godina vladajuća SNS nagrizala politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva. Podseća se i na brutalnost policije tokom julskih protesta u Beogradu.
Da se Srbija nalazi u grupi država sa najvećim demokratskim padom u poslednjih deset godina, zaključak je izveštaja o stanju demokratije švedskog V-Dem Instituta „Autokratija postaje viralna“. Ukazuje se da je u Srbiji propadao izborni integritet uporedo sa pogoršanjem akademskih, građanskih i sloboda medija, što je doprinelo i povratku u autoritarnost 2013. godine.
Vesna Rakić Vodinelić veruje da su EU i SAD „već odavno shvatile da je u Srbiji stanje loše za demokratiju, za medije i za ljudska prava“.
– Ali su verovali da se mogu rešiti neka važna nerešena pitanja, na primer status Kosova, ako se ne budu postavljala druga pitanja, neugodna za svaki autoritarni režim. Ovaj, za Srbiju uzaludan protok vremena, nije ništa bitno promenio, izuzev što se autoritarizam još više razmahao. Da li se radi o ozbiljnom uskraćivanju poverenja u Vučića, ili tek o znacima upozorenja, nisam u stanju da prosudim. Po režim, ni jedno ni drugo nije bezazleno, a za građane Srbije moglo bi postati važno tek kad i ako bi se formirala ozbiljna politička snaga koja bi bila alternativa sadašnjem autoritarizmu – objašnjava Rakić Vodinelić.
Radomir Lazović ističe da je veoma važno što je Evropski parlament prepoznao brojne slučajeve korupcije, kršenja ljudskih prava, i napada na organizacije civilnog društva i nezavisnih medija.
– Drago nam je i da druge međunarodne organizacije u svojim izveštajima prepoznaju ono što mi u Srbiji osećamo na svojoj koži. Urušavanje demokratije ima direktne posledice na loš život građana, devastaciju životne sredine, otimačinu javnih dobara i nepoštovanje zakona, što je takođe prepoznato u izveštajima. Važno je i to da lobiranje naprednjaka nije uspelo pa su i konkretni slučajevi poput Savamale, Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbije pojedinačno navedeni kao primeri stanja. Bez obzira na to što se menja međunarodna klima prema naprednjačkom režimu, mi se kao građani moramo izboriti da oslobodimo Srbiju, zaustavimo sve štetne projekte i od naših gradova i države napravimo dobro mesto za život – naglašava Lazović.
Goran Miletić smatra da EU, SAD i druge međunarodne organizacije dobro znaju za svaki detalj koji se dešava u Srbiji.
– A i Srbija je deo Evrope pa baš i nema previše načina da se bilo šta sakrije. Sve je pitanje formulacije i toga da li se neki manji ili veći detalji prećute u izveštajima i da li u njima prvo ide generalna formulacija da Srbija ima strateško opredeljenje da bude deo EU i civilizovanog sveta. Umesto da javno prikažu kakva je situacija, diplomate su ranije posle blagih formulacija vodile dijalog sa vlastima pokušavajući da utiču da se stanje promeni nabolje. Promena nema, pa je nestalo i strpljenja, a kritika izveštaja će još više pogoršati situaciju – ukazuje Miletić.
Prema njegovim rečima, nije sasvim tačno ni objašnjenje da je postojalo strpljenje zbog Kosova, „jer je međunarodna zajednica verovala da će zbog jasne parlamentarne podrške predsednik Vučić lakše moći da učini neke nepopularne poteze koji su neophodni da bi Srbija krenula napred“.
– Kosovo jeste jedna od stvari, ali daleko od toga da je jedina. Srbija ima i drugih problema koji se tiču suočavanja s prošlošću, vladavine prava, nezavisnosti sudstva, korupcije… Čini se da ni u jednoj od ovih oblasti nije bilo očekivanog progresa u proteklih devet godina, dok je agresija prema onima koji drugačije misle, imaju drugačije predloge ili se ne slažu sa vladajućim narativnom postala ogromna – smatra Miletić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.