EU nije sposobna da sama reši problem Kosova i Srbije: Sagovornici Danasa o izjavi Grenela da je neophodno vođstvo Amerike u pregovorima

Komentarišući izjavu nekadašnjeg specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela u administraciji Donalda Trampa, bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, da je potrebno vođstvo Amerike u pregovorima, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za Danas da je bez većeg angažovanja SAD u dijalogu, a naročito u fazi približavanja finalnom sporazumu, teško očekivati bilo kakav značajniji napredak.

– Vidimo da se pregovori Beograda i Prištine raspadaju, jer se Stejt dipartment dogovara sa Evropljanima, a kada njima prepustite da vode, dobijete mnogo priče, a malo akcije, rekao je za RTS nekadašnji Ričard Grenel.

Da Amerikanci „povedu“

Kako je istakao, neophodno je da „američki lideri povedu“ i da imaju poverenje obe strane.

Za Aljbina Kurtija kaže da odbija sve ideje, te da nije od koristi.

Ričard Grenel je bio uključen u dijalog Beograda i Prištine kao specijalni izaslanik SAD, a za RTS je prokomentarisao kako vidi trenutnu situaciju u pregovorima.

– Vidite, mislim da mi znamo da Kurti jednostavno nije od koristi u ovoj situaciji. Pregovarao sam sa njim i on je neko kome se nikada nije dopala nijedna ideja. On je odbio svaku ideju koju su mu Amerikanci ponudili. Sada odbija i ideje koje nude Evropljani. Čak i Bajdenova administracija mora da ga kritikuje. I ja mislim da on ne služi svom narodu. Ne pomaže u ovoj situaciji. Nedostaje nam Tači ovih dana – rekao je Grenel.

Prema rečima Dragana Šutanovca, sama činjenica da se između Beograda i Prištine vode pregovori ide u prilog tezi da niti je sve gotovo niti bilo koja strana ima pravo da podgreva bezbednosne rizike koji bi doveli do nestabilnosti i eventualnih sukoba.

Kad granice više neće biti važne?

Pregovori su kao dvosmerna ulica, dodaje, uz naznaku da premijer Kosova Aljbin Kurti ih doživljava samo kao jedan smer u kome on ispunjava svoju platformu a da pri tom ne ispunjava ni obaveze koje su već potpisane i ratifikovane.

– Nema dileme da je, nakon neuspelih pregovora oko tablica prilikom kojih se Kurti konačno autovao kao tvrdoglavi remetilački faktor, američka administracija iskoristila svoje kapacitete i u kratkom roku uspela da Kurtiju objasni činjenično stanje kako bi on relaksirao situaciju. Postavlja se pitanje koliko dugo će ovakva situacija da tinja dok se ponovo ne rasplamsa – smatra naš sagovornik.

Apsolutno sam saglasan, napominje, da je regionu neophodna stabilnost ali i mnogo jača ekonomska saradnja i upravo zato je projekat Otvoreni Balkan odlično rešenje za ceo Zapadni Balkan.

– U momentu kada se u regionu ostvari slobodan promet robe, ljudi i kapitala, kada biznisi postanu kompatibilni i međuzavisni a građanima granice više ne budu prepreka za pronalaženje svojih životnih perspektiva, biće mnogo lakše rešavati i državna pitanja – smatra Šutanovac.

Kako dodaje, bez obzira što neki smatraju da u ovom trenutku SAD jedine imaju kapacitet da rešavaju ovako važno i komplikovano pitanje ipak moramo da znamo da se pregovori vode pod mentorstvom Brisela a „nemam dileme da će SAD pomoći u meri u kojoj je to neophodno“.

– Sa druge strane tačno je da je Grenel bio izaslanik predsednika SAD što mu je posebno davalo na težini ali i olakšavalo rad ali ne treba zaboraviti da je ambasador Hill praktično postavljen lično od predsednika SAD i da ima jake veze sa Belom Kućom kao i činjenicu da je izaslanik Eskobar diplomata koji izuzetno dobro poznaje ne samo odnose Beograda i Prištine već i ceo region – smatra Šutanovac.

„SAD jedine imaju moć…“

Suzana Grubješić kaže da jedino SAD imaju realnu moć i da utiču na vlasti u Prištini i da ih odvrate od maksimalističkih i nerealnih zahteva.

– Neke članice EU insistiraju na modelima koje je Srbija prethodno odbacila, popout modela dve Nemačke koji nije prihvaćen ni kad je lansiran, davne 2007.godine. SAD imaju pragmatičniji pristup i više fleksibilnosti, koju očekuju i od Beograda i od Prištine – zaključuje sagovornica Danasa.

Kurti: Ja nisam potpisao sporazume…

„Postoji predlog, kao dobra osnova za diskusiju, i naravno tu se pominju prošli briselski sporazumi, ali se pominju i kao razmatranje u predlogu od 18. avgusta koji sam dao za opšti okvir za sporazum. Ne želim da poričem da su sklopljena 33 sporazuma, ali ja ih nisam potpisao, mi moramo da ih ispitamo, a teret dokazivanja je na onome ko želi te sporazume, a ne na nama“, rekao je premijer Kosova.

Ponovio je ranije iznet stav da Zajednica srpskih opština nije rešenje.

– Kada se pokrene pitanje nacionalnih manjina, neka Beograd kaže da se to rešava stvaranjem ZSO, ali ja ne mislim da se to time rešava. Možda će to Beograd da kaže, ali onda ću i ja reći – rekao je Kurti.

Skupština Kosova nije usvojila predlog rezolucije koju je podnela opoziciona Alijansa za budućnost Kosova kojim se zahtevalo da se pored odlaganja primene odluke vlade o registarskim tablicama, što je dogovoreno u Briselu 23. novembra, počne dijalog sa kosovskim Srbima i da se oni pozovu da se vrate u institucije.

Srbi su ih napustili zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji vozila s tablicama Srbije na tablice Kosova – RKS.

Lider ABK je takodje predložio i održavanje višednevnog samita u SAD, o razgovorima o „međusobnom priznanju sa Srbijom“.